Izvor: S media, 27.Jul.2009, 09:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomsko- politička kriza u Evropi
Finansijsko-ekonomska kriza, koja je krajem prošle godine zahvatila svet, već uzima danak u mnogim zemljama širom Evrope i u privredi i u politici.
"Trećina radnika u Evropi je ’veoma zabrinuta’ jer se plaši da bi mogla da izgubi posao zbog sadašnje finansijsko-ekonomske krize“, potvrdilo je istraživanje koje sproveo "Evrostat", zavod za statistiku Evropske unije.
Najnovija anketa je pokazala da gradjani još ne veruju političarima i ekonomistima >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << koji poslednjih dana tvrde da je najgore već prošlo, da se zapažaju prvi znaci oživljavanja privrede.
"Šest od deset Evropljana smatra da najgore tek treba da stigne, da je ovo bio samo početak“, pokazala je najnovija anketa. Pesimizam je najviše prisutan u baltičkim zemljama, dok su Švedjani i Danci uvereni da je kriza već dostigla vrhunac, da se sada može očekivati oporavak.
Sadašnji pesimizam u Evropi temelji se- kako procenjuju u "Evrostatu“- pre svega na nezapamćenom talasu nezaposlenosti koji je poslednjih meseci zapljusnuo stari kontinent.
Privreda se suočila sa recesijom, firme bankrotiraju, ekonomski rast stagnira ili je u padu, nema otvaranja novih radnih mesta. Naprotiv, mnoge firme su prisiljene da otpuštaju radnike i službenike, jer su se našle na ivici bankrota.
Rekordna stopa nezaposlenosti, prema najnovijim podacima, zabeležena je u Španiji ( 18,7 odsto aktivne radne snage), Litvaniji (16,3), Estoniji (15,6 odsto)… U najboljoj situaciji su sada Holandija (4,3 odsto), Austrija (4,3) i republika Kipar (5,3 odsto).
Kada je krajem prošle i početkom ove godine finansijsko- ekonomska kriza uzdrmala svet i Evropu, sve vlade bez izuzetka su bile prisiljene da usvoje mere štednje, kako bi se oduprle recesiji i dubljem posretanju privrede.
Cenu su, pre svih, morali da plate oni koji najmanje imaju: radnici i službenici.
To je izazvalo veliko nezadovoljstvo i talas štrajkova širom kontinenta: u Grčkoj, Bugarskoj, Francuskoj i baltičkim zemljama.
Prezaduženi Island je bio prva razvijena zemlja na svetu koja je bankrotirala i sada traži da po hitnom postupku udje u Evropsku uniju.
Ekonomska kriza je već uzela politički danak: ona je bila glavni krivac za pad vlada u Sofiji i Rejkjaviku.
Grčka je već mesecima u haosu i prema svim procenama premijer Kostas Karamanlis neće moći da izbegne vanredne izbore, iako će na njima, kako se predvidja, sigurno izgubiti.
U tom slučaju socijalistički PASOK bi ponovo došao na vlast.
Mnoge evropske zemlje kako izgleda očekuje i "vruća" politička jesen.
Sindikati u pojedinim zemljama već najavljuju štrajkove koji se mogu očekivati posle završetka sezone godišnjih odmora.
