Izvor: S media, 23.Sep.2009, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomska kriza glavna tema samita G-20
Politički prvaci 20 zemalja sa najsnažnijim ekonomijama u svetu (G-20) okupiće se sutra u američkom gradu Pitsburgu da bi prisustvovali dvodnevnom samitu te grupacije, a glavna tema skupa biće rasprava o globalnoj ekonomskoj krizi.
Utvrdjivanje novih i efikasnijih mera za regulisanje medjunarodnog finansijskog sistema i usvajanje odluke o tome kada bi vlade trebalo da smanje potrošnju u okviru paketa za stimulisanje privrede spadaju medju velike izazove sa kojima će se >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << grupa najbogatijih i manje razvijenih zemalja suočiti na novom, trećem po redu samita G-20, u gradu koji je nekad bio centar američke industrije čelika, primećuje radio i tv mreža "Glas Amerike" (VOA).
Učesnici predstojećeg samita G-20 su u prvoj polovini ove sedmice nastojali da svojim izjavama i tumačenjima potvrde postignuti napredak u oporavku svetske privrede i podstaknu raspravu o novim pravilima koja bi trebalo da povećaju kontrolu rada tržišta, smanje rizik prilikom investiranja i spreče buduće finansijske krize.
Ministri finansija G-20, koji su se početkom septembra sastali u Londonu, saopštili su tada detalje sporazuma kojim se od banaka zahteva da povećaju novčane rezerve, zbog eventualnih loših zajmova i investicija.
Evropski ministri finansija, medju kojima je i francuska ministarka Kristina Lagard, zahtevaju odlučnije mere u regulisanju rada tržišta i naročito insistiraju, kako ukazuje agencija Rojters u izveštaju iz Vašingtona, na strožim ograničenjima u isplati ogromnih bankarskih bonusa.
"Odlučni smo da veoma pažljivo pratimo situaciju zato što ne želimo da izgubimo kontrolu. Finanansijska regulacija je previše važna, jer su bonusi prilično preterani i stoga ne možemo da dozvolimo nastavljanje dosadašnje prakse," rekla je Lagardova, uz napomenu da je samit u Pitsburgu "realan izazov", zbog niza postojećih problema u globalnoj ekonomiji .
Francuska i Nemačka odlučno traže da se ograniči iznos bonusa, dok su američki zvaničnici, iako u načelu podržavaju takav stav, ipak uzdržanji oko realizacije te ideje u praksu, ocenio je nemački radio "Dojče vele", u tekstu posvećenom samitu "dvadesetorice" u Pitsburgu.
Ekonomski stručnjaci, a medju njima i prošlogodišnji dobitnik Nobelove nagrade Pol Krugmen, ocenili su uoči skupa u Pitsburgu da se svetska privreda oporavlja, ali da će proces njene potpune stabilizacije biti prilično spor.
Kina je jedna od vrlo malog broja zemalja koje i ove godine, uprkos globalnoj krizi, beleže visoku stopu privrednog rasta, ali su zvaničnici u Pekingu, sudeći prema izveštaju agencije Sinhua, upozorili da još ne bi trebalo razmišljati o uklanjanju mera za podsticanje ekonomske aktivnosti, u okviru kojih su vlade najrazvijenijih zemalja, uključujući i kinesku, do sada uložile bilione dolara.
Peking je javno ukazao da će se na samitu "dvadesetorice" u Pisburgu snažno založiti za produžetak politike ekonomskih stimulacija, a takva podrška, ako je ceniti na osnovu najnovijih izjava, neće izostati ni od svih drugih učesnika tog skupa.
Sudionici samita G-20 će, medjutim, ipak morati da razmotre i način funkcionisanja globalne i nacionalnih privreda u periodu kada prestane praktična primena stimulativnih programa.
Ukoliko se mere za podsticanje ekonomskog rasta ukinu u relativno bliskoj budućnosti ekonomisti, čije mišljenje prenosi VOA, navode da bi svetska privreda ponovo mogla da zapadne u recesiju.
Previše dugo zadržavanje stimulativnih paketa takodje je opasno jer bi doprinelo, izmedju ostalog, naglom povećanju eksternog i unutrašnjeg duga u mnogim zemljama i uvećalo opasnost od brzog rasta inflacije, ocenio je stručnjak iz američkog instituta "Paterson" Ted Truman, uz napomenu da je saradnja država po tom pitanju sada od suštinske važnosti.
Britanski premijer Gordon Braun je takodje ukazao, u izjavi koju je preneo londonski Bi Bi Si, na važnost zajedničkog delovanja članica G-20 u procesu savladavanja tekuće privredne krize.
Samit G-20 u Pitsburgu bi trebalo da ima pozitivan uticaj na rad svetskog finansijskog tržišta, ocenio je saradnik u američkom institutu "Brukings" Domeniko Lombard.
Kao bitan izazov za lidere G-20 Lombardi je naveo utvrdjivanje dugoročnijeg i održivijeg stava svetskih političkih prvaka prema rastu globalne privrede.
Američki analitičari, a medju njima i Klod Barfild iz Instituta "Enterprajz", ističu da na sastancima u Pitsburgu verovatno neće biti potpisani neki značajiji sporazumi.
Barfid ipak veruje da će taj skup "imati pozitivan psihološki efekat, koji je, kao što se videlo proteklih godina, veoma značajan za tržišta."
Od ostalih pitanja kojima će se baviti G-20 treba, svakako, ukazati na zalaganje Kine, Rusije, Brazila i Indije, koje čine takozvanu grupaciju BRIK, za pravedniju podelu kvota i glasačkih prava u Medjunarodnom monetarnom fondu (MMF) i Svetskoj banci (SB).
Zvanični Peking je juče saopštio da će zahtevati da učesnici samita G-20 daju podršku kineskom predlogu za izjednačavanje glasačkih prava u MMF - u i SB koje imaju najrazvijenije zemlje, na čelu, sa SAD i ekonomski manje moćne države.
Kina će u tome sigurno imati podršku ostalih članica BRIK i verovatno još nekih drugih učesnika samita G-20, ali je jasno da SAD ne žele, kao što se to jasno pokazalo i na prošlom skupu G-20 u Londonu, da izgube sadašnji primat u obe globalne finansijske organizacije.
Države iz Grupe 20 (Argentina, Australija, Brazil, Velika Britanija, Kanada, Kina, Francuska, Nemačka, Indija, Indonezija, Italija, Japan, Meksiko, Rusija, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Južna Koreja, Turska, SAD i Evropska unija), zajedno obuhvataju 80 odsto globalne ekonomske aktivnosti i u njima živi dve trećne svetskog stanovništava.
Samit G-20 u Pitsburgu biće treći sastanak na tom nivou, nakon što su prethodna dva održana 15. novembra 2008. u Vašingtonu i 3. aprila 2009. u Londonu.
.jpg)
