Izvor: RTS, 19.Jan.2018, 20:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomska i politička igra dolara i evra
Evro danas vredi najviše u odnosu na dolar u poslednje tri godine – 1,22 dolara. Samo u protekloj godini ojačao je 14 odsto i nastavlja istim trendom. Istovremeno naša valuta jača i prema dolaru i prema evru i švajcarskom franku.
Evro vrti gde para neće. Rekordan rast evra prema dolaru u poslednje tri godine došao je nasuprot logici da jaka američka privreda jača i valutu. Ekonomija izgleda ima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << obrnutu logiku. Šta je ojačalo evro? Odgovor je u politici. Pre svega u pobedi nemačke kancelarke Merkel i francuskog predsednika Makrona.
Nemanja Matić sa Instituta za pravo i finansije podseća da je nezaposlenost u Nemačkoj pala na 5,5 posto, što je najmanja stopa od ujedinjenja i ojačala je evropska valuta.
"Samim tim, to je učinilo tržište interesantnijim za strane investitore. Ako se osvrnemo na SAD i ako potražimo razloge u padu dolara u odnosu na evro, možemo da tražimo pokazatelje u rastu zaposlenosti u SAD, ali manje od očekivanog, u povećanju zaposlenosti u poljoprivrednom sektoru, a očekivao se rast zaposlenosti u proizvodnji trajnih potrošnih dobara, a s druge strane, sama poreska reforma dovela je do skepticizma", objasnio je Matić.
Jak evro čini skupljim evropske proizvode što bi moglo loše da se odrazi na evropski izvoz, a time i uspori od nedavno ubrzan rast privreda evrozone. Međutim, stručnjaci kažu da će se te posledice videti samo ako trenutni odnos snaga evra i dolara potraje.
Dinar se u međuvremenu dobro drži, pre svega zbog dobrog stanja u budžetu. Rejting agencije nam popravljaju ocene, a javni dug se smanjuje. Neki zameraju da u politici sedimo na dve stolice. U finansijama to bi mogla biti dobitna kombinacija ako se dobro spozna logika igre dolara i evra.
"Postoji jedna zakonitost da valuta koja daje višu kamatnu stopu u odnosu na valutu koja daje nižu kamatnu stopu, dakle dolar daje trenutno višu kamatnu stopu od evra, valuta koja daje višu kamatnu stopu mora da depresira, mora da oslabi na duži rok u odnosu na valutu koja daje nižu kamatnu stopu", kaže Aleksandar Zavišić iz "Kapitala RS".
Amerikanci svoj trgovinski deficit nadoknađuju tako što emituju hartije od vrednosti i zadužuju se najviše kod Kineza. Ako nema dovoljno novca za kamate, nije teško da se posegne za štampanjem novca. I to je proces koji traje ciklično.
Ukoliko bismo vešto odigrali na tržištu prepakivanjem naših dugova, mogli bismo značajno da umanjimo spoljni dug i ojačamo dinar.
