Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Jun.2012, 12:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ekonomisti: Nije dobro povećavati poreze

BEOGRAD -

Bivši direktor Poreske uprave Srbije Vladimir Ilić smatra da ne bi bilo dobro povećavati poresku stopu, jer bi to imalo samo kratkoročnog efekta i da zato povećanje poreza treba da bude krajnja, a ne prva mera nove vlade. S druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin smatra da su Srbiji neophodne snažne investicije i ohrabrenje za ulaganja u granama u kojima Srbija ima komparativne prednosti.

"Najlakše je povećati poreze. Mislim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << međutim, da to nije dobro. Pogotovo ne s ovolikom sivom ekonomijom i haosom u naplati poreza. Efekti bi bili kratkotrajni", rekao je Ilić za današnju Politiku.

Pojednostavljenje procedura, ukidanje nepotrebnih poreza, obračun sa agencijama

Prema njegovim rečima, povećanje stope PDV-a trenutno bi uvećalo prihode, ali bi oni posle toga opadali, ukoliko se ne bi obezbedila naplata u crnoj ili sivoj zoni ekonomije, koja čini skoro 40 odsto BDP-a.

"Zato takva mera ne može da da efekat i to je poslednje što treba uraditi", dodao je on.

Ilić smatra da bi prvo trebalo uraditi ono što neće koštati ni građane, ni državu, a ni administraciju, niti će se odraziti na rast inflacije, a to je pojednostavljenje birokratskih procedura, ukidanje čitavog niza nepotrebnih poreza, ukidanje prakse da se različite novoformirane i postojeće agencije obezbeđuju prihodima samostalno naplaćujući takse, razne saglasnosti i dozvole, kako bi uvećali sopstvene prihode.

"S tim država mora da se obračuna i napravi popis svih prihoda koji ubiraju takve agencije i ukine ih", navodi on.

Nejednak tretman prema različitim igračima, praksa iz devedesetih

Ilić takođe ukazuje da paralelno sa jačanjem poreske discipline treba jačati pravosuđe, privredne sudove gde prinudna naplata mora da bude efikasna.

Uz napomenu da su poreske stope u Srbiji "relativno konkurentne" i da je PDV je jedan od najnižih u Evropi, bivši direktor PU Srbije kaže da ono što boli investitore i domaću privredu jesu velika birokratija i korupcija, neravnopravan status i nejednak tretman države prema različitim igračima.

"I to je praksa iz devedesetih. Sve bivše velike kompanije bile su abolirane plaćanja poreza i to je postalo masovna pojava. I onaj ko je plaćao, prestao je, jer je video da može", ističe Ilić.

Kako dodaje, potrebno je pojednostavljenje poreskog sistema, smanjenje svih izmišljenih i parafiskalnih nameta različitih taksa, dozvola, saglasnosti, kao i ozbiljna disciplina i jednak tretman svih koji su na tržištu.

Đuričin: Srbiji neophodne snažne investicije

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin smatra da su za rešavanje ekonomskih problema Srbiji neophodne snažne investicije, a to podrazumeva prelazak na tzv. industrijske politike, koje ohrabruju ulaganja u granama u kojima Srbija ima komparativne prednosti.

"Srbija ima danas osnovni problem nizak nivo ekonomske aktivnosti i ekstremno visoku nezaposlenost. Glavni problem Srbije nije inflacija. U tom smislu, ako je to dijagnoza problema, iz te dijagnoze proizilaze recepti za izlazak iz te bolesti koja se zove nedovoljan nivo privredne aktivnosti", ocenio je Đuričin u izjavi Tanjugu.

Po Đuričinu, Srbiji su neophodne snažne investicije.

"To znači orijentaciju sa monetarističkih makroekonomskih politika, koje, između ostalog, pored ciljanja inflacije, idu i u fiskalnom delu sa merama štednje, prelazak na takozvane industrijske politike, koje ohrabruju investicije u granama u kojima Srbija ima komparativne prednosti", pre svega, u energetici, poljoprivredi, logističkom biznisu, informacionim tehnologijama.

Monetarna i fiskalna politika kao "podmazivač" industrijskih politika

Đuričin je istakao da monetarna i fiskalna politika, u zemlji koja ima ekonomske probleme poput Srbije, treba da predstavljaju samo "podmazivač" industrijskih politika.

"To je koncepcija vođenja ekonomskih politika koja se dokazala u zemljama kao što su Narodna Republika Kina, Južna Koreja, pre toga Japan, jer da te zemlje nisu sprovodile politike u kojima industrijske politike dominiraju nad takozvanim osnovnim makroekonomskim politikama, nikada ne bi dostigle nivo razvijenosti nekada razvijenih zemalja, i ne bi danas beležile čak i visoke stope rasta".

"Jedna od takvih zemalja je i Turska, koja ima relativno visoku inflaciju, ali ima stopu rasta od skoro 10 procenata u ovoj godini, i manju nezaposlenost u 2011. nego na startu krize 2008. godine. Znači, industrijske politike vode, a monetarna i fiskalna politika slede", zaključio je profesor Đuričin.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...