Izvor: B92, 03.Sep.2009, 12:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomisti: Neophodne odlučne mere
Beograd -- Ekonomisti procenjuju da vlada nije MMF-u predočila jasne mere za pokriće prekomernog deficita u budžetu za 2010. godinu bez povećanja PDV-a.
Za pregovaračkim stolom je izgleda zapelo onog trenutka kad naš pregovarački tim nije mogao da odgovori na pitanje kako će u budžetu za 2010. pokriti očekivani manjak od 75 milijardi dinara preko prihvatljivog deficita od 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Zato, pored ostalog, nije odobrena druga rata već odobrenog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zajma od 2,9 milijardi evra.
Prema proceni autora Kvartalnog monitora, grube računice pokazuju da ako sledeće godine plate i penzije budu zamrznute na ovogodišnjem nivou, a ništa se dodatno ne preduzme, minus u državnoj kasi će biti bezmalo šest odsto BDP-a.
Ako se, prema proceni ministarke finansija Diane Dragutinović, strukturnim reformama dogodine uštedi 20 do 25 milijardi dinara, onda će „minus bez pokrića” iznositi oko 50 do 55 milijardi dinara.
Postoje tri načina da se ta rupa zatvori, kaže Petrović, i dodaje da bi najgore rešenje bilo da se odobri veći deficit, jer njegovo pokrivanje zahteva dodatno zaduživanje i povećanje javnog duga, što bi izazvalo ogromne izdatke samo za plaćanje kamata.
"To ne bismo smeli da dozvolimo, jer postoji rizik da bi izdvajanja za vraćanje dugova mogla da premaše, recimo godišnja izdvajanja za prosvetu. Druga mogućnost je da se ostavi deficit od 3,5 odsto, ali da se žrtvuju troškovi za infrastrukturu, što je opet loše. Treća podrazumeva da se ne smanjuju izdaci za infrastrukturu, da se izvesne uštede ostvare ukidanjem subvencija, ali i da se poveća PDV”, kaže Petrović.
Prema oceni Vladimira Gligorova sa Bečkog instituta za međunarodna ekonomska istraživanja, MMF je izgleda odlučio da pojača pritisak na Vladu Srbije kako bi iznudio konkretne mere. „To je zato što vlada nema jasnu predstavu o fiskalnoj politici za sledeću godinu i o strukturnim reformama koje bi trebalo da sprovede. A ideje, očigledno, nisu bile dovoljne za MMF. Šta činiti? Mislim da je pogrešan pristup da se samo obezbede uštede kako bi se smanjio deficit. Sam deficit je važan, ali može da se toleriše ako se ide u značajne reforme čitave fiskalne politike i javnog sektora u celini. Dakle, ključan je plan reforme administracije i sistema socijalnih davanja. A onda i modernizacija školstva i zdravstva. Potrebna je reforma poreskog sistema, a ne samo promena jedne ili druge stope”, zaključuje Gligorov.
Gruba računica pokazuje da bi se povećanjem ovog poreza za dva procentna poena u budžet slilo 40 milijardi dinara. Prema oceni Petrovića, izgleda da će vlada teško moći da izbegne ovu neprijatnu meru.
Da nema lakih rešenja uveren je i Milojko Arsić, ekonomski savetnik premijera Mirka Cvetkovića. Manjak u državnoj kasi u 2010. može da se pokrije kombinacijom različitih mera. Ali, ne postoji rešenje koje nema loše efekte, uveren je naš sagovornik. „Najmanje loše bilo bi smanjenje javnih rashoda, povećanje PDV-a i uvođenje poreza na lične dohotke”, uveren je Arsić.
„Ako se dogovorimo da deficit u kasi neće biti veći od 3,5 odsto, da nema povećanja prihoda, a da izdaci za infrastrukturu moraju biti veći od ovogodišnjih, onda jedino preostaje drastično smanjenje rashoda. Otpuštanje ljudi nije toliko efikasna mera kao što neki misle. Računice pokazuju da ako bi 50.000 zaposlenih iz državne službe dobilo otkaz, minus u kasi bi se smanjio za jedan odsto. A birokratija u užem smislu broji svega 60.000 ljudi. To znači da bi skoro sve trebalo da otpustimo da bismo nešto uštedeli”, objašnjava on.
Njegov kolega Dejan Šoškić, koji je takođe u ekonomskom timu premijera, na pitanje da li će moći da se pokrije za MMF neprihvatljiv manjak u budžetu za 2010. bez povećanja PDV-a i nekih drugih poreza kaže da će to, "pre svega, zavisiti od ozbiljnosti racionalizacije javnog sektora i brzine i nivoa očekivanih efekata, kao i kretanja bruto domaćeg proizvoda naredne godine. Ako to ne bude dovoljno, teško je ozbiljno ne razmatrati potrebu podizanja PDV-a”.
Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije (PKS), kaže da je ”ovo obećanje dato MMF-u, a oni su ozbiljna institucija koju ne možete varati. Zadovoljan sam i što nije došlo do povećanja poreza po bilo kom osnovu i Vlada je pokazala visok stepen razuma. Ipak, ostaje pitanje o deficitu koju je MMF velikodušno odobrio na 4,5 odsto BDP-a jer će svako zaduženje za pokriće manjka doći na naplatu”.
Rodoljub Drašković, vlasnik koncerna Svislajon, kaže da „nemamo ni nacionalnu ni profesionalnu vladu koja bi trebalo da sprovede u delo ono što je obećala. Ovo je stranačka vlada i njoj nije u interesu da se sprovedu reforme i ja sumnjam da će ih biti. Zbog toga ne verujem da će odgovoriti pre svega nacionalnom interesu i izvršiti korenite reforme u državnoj administraciji i napokon stvoriti jeftin i funkcionalan državni aparat”.
Zoran Drakulić, direktor „Ist pointa”, objašnjava da će „Vlada morati da sprovede ono što se dogovorila sa MMF, koji je mnogo fleksibilniji nego ranije. S obzirom na to da je već septembar, verujem da su projekcije koje je Vlada napravila do kraja godine dobre. Ipak, verujem da nas problemi tek čekaju i njih će biti mnogo u narednim mesecima”.
Radoslav Veselinović, predsednik kompanije „Galeb grupa”, kaže da su „reforme koje su dogovorene jedino rešenje za bilo kakav progres, ali iz dosadašnjeg iskustva nisam siguran u to da će ih Vlada dosledno sprovesti kako je obećala”.
Veselin Jevrosimović, predsednik Komtrejda, navodi da „sveobuhvatna promena kao što će biti ova zahteva vreme i efekte možemo očekivati tek 2011. godine. Do tada će privredi biti podjednako teško kao što je u ovoj godini. Svakako je ono što je Vlada izabrala kao strategiju dobro za srpsku ekonomiju jer neće privredu dodatno gušiti novim porezima”.
Slaven Živić, generalni direktor „Knjaz Miloša”, smatra da su smanjenje trome i prevelike administracije, još jedna reforma penzionog, ali i obrazovnog sistema, ključni sektori za koje bi Vlada trebalo da izradi jasan plan”.
