Izvor: B92, 14.Nov.2008, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomisti:Dobar aranžman sa MMF-om
Beograd -- Vlada je odlučila da konačno ograniči previsoku javnu potrošnju, primenjujući za birače nepopularne mere poput zamrzavanja plata, kažu ekonomski stručnjaci.
Srbija već godinama troši više nego što zarađuje, što narušava njenu makroekonomsku stabilnost i obeshrabruje potencijalne ulagače, navode ekonomisti i dodaju da je Vlada odlučila da konačno ograniči previsoku javnu potrošnju, primenjujući za birače nepopularnu meru kao što je zamrzavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << plata.
Saradnik bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov kaže da je dogovor Vlade Srbije sa MMF-om o kreditnom aranžmanu "verovatno tek prvi korak u prilagođavanju ekonomske politike Srbije na novonastalu ekonomsku situaciju u svetu" kao i da je moguće da će morati da dođe do njegove korekcije.
"Mislim da ne bi bio iznenađenje ukoliko bi u procesu ispunjavanja tog petnaestomesečnog programa došlo do određenih korekcija, naročito ako bude potrebno da se koriste sredstava koja stoje spremna za podršku makroekonomske stabilnosti u Srbiji", naveo je Gligorov.
On je dodao i da je srpska vlada ugovorila ovaj aranžman, u iznosu od 520 miliona dolara jer u ovom trenutku ne mogu da se predvide posledice svetske ekonomske krize na srpsku ekonomiju.
"Želi se ostaviti utisak optimizma, a ne pesimizma. Ja mislim da će se relativno brzo videti da je situacija teža nego što izgleda tako da će taj deo sporazuma, a verovatno i neki parametri dogovora o javnoj potrošnji i o monetarnoj politici morati da se koriguje", ocenio je Gligorov.
Što se tiče odluke o zamrzavanju plata i penzija do oktobra naredne godine, ona je verovatno, sa političke tačke gledišta bila verovatno jedino moguća, smatra ovaj stručnjak. "Ideja o zamrzavanju plata u javnom sektoru, dobra je sama po sebi. Međutim, drugo je pitanje da li je održanje obećanja o povećanju penzija dobro i izvodljivo", naveo je Gligorov.
Zdravković: Neizbalansirani rashodi
Dogovor podrazumeva kreditnu podršku Srbiji od 520 miliona dolara
S obzirom na svetsku finansijsku krizu i moguće efekte na Srbiju, članovi Vlade saglasni su da svi budžetski korisnici treba da budu odgovorni i da se uštede moraju ostvariti na svim nivoima.
Vlada je ocenila da će u budžetu za narednu godinu rashodi za plate i penzije biti izbalansirani, ali prema mišljenju ekonomskog analitičara Miroslava Zdravkovića, to nije tako. "Pomenuo bih primer Hrvatske, gde je došlo do zamrzavanja svih vidova dohodaka, što je posledica jake vlade", kaže on.
"Kod nas imamo neizbalansirane, zato što će penzije biti povećane za 16,5 posto, sa 350 na 410 milijardi dinara, što je realni rast od osam posto. Ceo javni sektor ima osam posto rast plata, što je, pri inflaciji kakva je, realan rast od nula posto", kaže on.
"I imamo socijalna davanja i subvencije koje će biti manje za četvrtinu, a sa 8 posto inflacije, znači manje za trećinu i, nažalost, našoj vladi će biti vezane ruke u narednoj godini pri rastu nezaposlenosti, rastu socijalnih problema, da aktivno reaguju", kaže on.
To znači da država neće biti u mogućnosti da kao do sada spasava firme koje se naredne godine pod udarom krize mogu naći u problemu.
Vlada Srbije postigla je dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom o 15-mesečnom stend baj aranžmanu, koji podrazumeva kreditnu podršku Srbiji od 520 miliona dolara, ukoliko joj zatreba. Trajanje aranžmana ističe marta 2010. godine a kako je objašnjeno srpska vlada želi da ima ugovoren aranžman iz predostrožnosti, jer se još uvek ne mogu predvideti uticaji globalne finansijske krize.
Aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom treba da podrži ekonomsku politiku Srbije u očuvanju makroekonomske i finansijske stabilnosti, saopštila je Vlada. Bitno je da država ima dogovor sa ovom svetskom institucijom jer će time biti održan njen kreditini rejting, objašnjava saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić.
"Ovaj dogovor je bitan zato što MMF ima vrlo visok ugled. On nije rejting agencija, ali njegovi izveštaji imaju takav značaj, čak su značajniji od najznačajnijih rejting agencija u svetu, tako da će strani investitori bazirati svoje poslovanje i cenu kredita koje mogu da povuku na izveštaju MMF-a", kaže za B92 Goran Nikolić iz Privredne komore Srbije.
I ekonomski analitičar Mijat Lakićević ističe da je reč o dogovoru koji obavezuje Srbiju da ne sme da troši više od onoga što zaradi. "On je garancija da će Srbija dogodine voditi stabilizirajuću ekonomsku politiku, i to je garancija stranim investitorima da ovde neće biti velike inflacije i dizanja kursa", kaže on.
"Znači, garantuje deviznu i monetarnu stabilnost, što je za investitore, pogotovo u doba finansijske krize, najvažniji signal", objašnjava on.
Labus: Dobro što je napravljan sporazum
Profesor političke ekonomije na Pravnom fakultetu u Beogradu Miroljub Labus izjavio je danas da je "dobro što je napravljen sporazum sa MMF-om o kreditnom aranžmanu", ali je ocenio da će biti problema u njegovom sprovođenju.
"Dobro je, jer će on da doprinese poboljšavanju makroekonomske i finansijske stabilnosti u Srbiji", rekao je Labus navodeći, međutim, da će se u toku sprovođenja sporazuma pojavljivati problemi.
Da bi se sačuvao budžetski deficit od 1,5 odsto od ukupnog bruto društvenog proizvoda, prioriteti su promenjeni. Sad je prioritet isplata penzija i izdataka za infrastrukturu. Svi ostali moraće da štede. Smanjice se subvencije poljoprivredi, preduzećima, izdaci državnih organa, tako da će to biti veliki izazov, kazao je Labus.
On je naveo da uz dogovoren program sa MMF-om mogu da se predvide i visoke kamatne stope iduće godine, tako da će to negativno da utiče na privrednu aktivnost.
Labus je, s druge strane, ocenio da je dobro što je sa ovim programom najavljena relativno restriktivna fiskalna i monetarna politika, "mada je ona privremena jer će se samo do oktobra zamrznuti plate u javnom sektoru".
On je rekao da je dobro što je MMF još uvek prisutan, ocenjujući da je ova institucija imala pozitivnu ulogu i da je bila "posrednik u formiranju zajedničke politike vlade koja do sada nije postojala".
"Aranžman sa MMF dobar za Srbiju"
Ekonomista Milan Kovačević ocenio je danas da je sklapanje stend-baj aranžmana sa MMF-om dobro za Srbiju.
"Raduje me da smo napravili aranžman koji će omogućiti MMF-u da prati kako Srbija provodi ekonomsku politiku i što ćemo istovremeno imati stend baj aranžman koji će osigurati deviznu likvidnost", kazao je Kovačević i naveo da aranžman sa MMF-om može doprineti stabilizaciji kursa dinara.
Taj efekat, dodao je, bio bi više psihološki nego suštinski, jer bi korišćenje kredita povećalo dug Srbije, ali bi moglo da pomogne kao dodavanje rezervi sposobnosti države da prevazidje i domaću i svetsku krizu.
Kovačević je naveo da će se pozitivan efekat aranžmana sa MMF-om na privlačenje stranih investicija videti ako se bude poštovao dogovor sa tom međunarodnm finansijskom institucijiom.
"Ako se napravi sporazum o tome kako će Srbija 'rezati' javnu potrošnju i MMF potrvdi da je to urađeno prema dogovoru, to će biti veoma korisno za strana ulaganja", naveo je ekonomista.
Prema njegovim rečima, korist aranžmana sa MMF-om je i u tome što imamo nekoga ko će nas savetvati, a ima veliki ugled u svetu.
Profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec izjavio je da je aranžmanom sa MMF predviđena finansijska podrška deviznoj likvidnosti zemlje, ali da taj novac Srbija neće povlačiti, već će ga držati kao rezervu.
On je ukazao da je ugovoreni iznos "dosta skroman" kada se ima u vidu koliku su kreditnu podršku MMF-a ugovorile druge zemlje.
Bajec je ocenio da će posle ugovaranja aranžmana sa MMF-om vlada morati da fiskalnu politiku u narednoj godini učini restriktivnijom nego što je planirala pre nekoliko meseci, kada svetska finansijska kriza nije bila na pomolu.
Tri vrste aranžmana sa MMF
Bajec kaže da postoje tri vrste aranžmana sa MMF-om - savetodavni, "stend baj" i kreditni. "Stend baj" aramžman, kakav je ugovorila Srbija podrazumeva dogovoren iznos koji se povlači po potrebi, a Srbija će ga povući ukoliko se pojavi potreba zbog problema u tekućem finansiranju obaveza države prema inostranstvu, rekao je on. "To je na neki način potreba Srbije da se obezbedi da, zbog velikog deficita tekućeg platnog bilansa prema inostranstvu, ne dodje u situaciju da u idućoj godini zbog eventualnog manjeg priliva investicija, kredita, privatizacionih prihoda i drugih prihoda ne bude u stanju da svoje obaveze uredno izvršava, a da se istovremeno zbog toga ne načinju državne rezerve zemlje", precizirao je Bajec.
Aranžman je neka vrsta garancije da ćemo u iduću godinu ući sigurniji, da će biti primenjeni umerenost i oprezniji pristup kada je reč o potrošnji, rekao je on, uz želju da se time ne sužava prostor za ekonomsku aktivnost.
Bajec je naglasio da će restriktivna fiskalna politika pomoći i monetarnoj politici da u narednom periodu ne povećava restriktivnost jer je važno da se suviše oštrom monetarnom politikom ne "umrtvljuje" kreditna aktivnost prema privredi.
Ekonomista Dejan Šoškić ocenio je danas da će stend-baj aranžman sa MMF-om biti koristan za Srbiju, jer će država dobiti jaku i jasnu argumentaciju da li su mere koje realizuje reformske.
"Istovremeno država će dobiti mogućnost da se, oslanjajući se na ekspertizu MMF-a, jasnije odredi prema izazovima u dnevnoj politici i odoli pritiscima javnosti ili političkih struktura za donošenja mera koje nisu u skladu sa reformiskim nastojajanjima vlade", kazao je on.
Šoškić je ocenio da je šteta što je postojao period u kojem Srbija nije imala aranžman sa MMF-om, pošto je upravo u to vreme "povučeno nekoliko poteza koji nisu bili u dugoročom interesu stabilizacije ekonomskih prilika".
Aranžman sa MMF-om, naveo je, povećaće poverenje stranih investitora u Srbiju.
Šoškić je kazao i da će zbog aranžman sa MMF-om biti povećana restriktivnost fiskalne politike koja će imati efekte na stabilizaciju deviznog kursa i obuzdavanje inflacije.
"Fiskalna politika nije pratila monetarnu u obuzdavanju inflacije, a sada će se uspostaviti veća ravnoteža. Centralnoj banci zbog toga će biti lakše da održzava stabilnost valute i infaciju", kazao je vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić.
