Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Jan.2015, 08:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ekonomija u 2014: Otkazan Južni tok

Emitujemo listu od deset najvažnijih događaja u ekonomiji u 2014. godini, po izboru Novinske agencije Beta.

Otkazan gasovod južni tok

Srbija je ostala bez investicije vredne dve milijarde evra i šanse da postane gasno čvorište u regionu odlukom ruskog predsednika Vladimira Putina, objavljene 1. decembra, da se obustavi izgradnja gasovoda Južni tok.

Gasovod je stopiran, kako je objašnjeno, zbog protivljenja Evropske unije, koja traži da se poštuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << evropski standardi da vlasnik gasa ne može istovremeno biti i vlasnik gasne mreže. Taj gasovod koji je trebalo da dovodi ruski gas cevima ispod Crnog mora, a zatim kopnom preko Bugarske, Srbije, Mađarske i Slovenije do Austrije i Italije, promenio bi ulogu Srbije od krajnjeg korisnika gasa u tranzitnu zemlju koja bi ubirala takse za transport gasa. Dogovor o prolasku Južnog toka kroz Srbiju bio je deo energetskog sporazuma sa Rusijom po kojem je Gasrpomnjeft kupio većinski udeo u NIS-u za 400 miliona evra, a Gasrpom 51 odsto udela u skladištu gasa u Banatskom Dvoru. Tek nakon odluke Rusije da gasovod usmeri prema Turskoj, koja ne podleže striktnim pravilima EU o energetskoj infrastrukturi, u Srbiji je postalo jasno da projekti nisu vezani i da nema nadoknade zbog obustave Južnog toka. Srbija je istovremeno ostala bez drugog pravca snabdevanja gasom koji bi zaobišao nestabilnu Ukrajinu.

Samit Kine i zemalja centralne i istočne Evrope

Beograd je 16. i 17. decembra bio domaćin samita Kine i 16 bivših komunističkih zemalja centralne i istočne Evrope. Najkonkretniji rezultat dvodnevnog skupa, u okviru kojeg je održan i Ekonomski forum, je najava Kine da će osnovati novi investicioni fond za zemlje regiona od tri milijarde dolara, a Srbija očekuje da će iz tog fonda dobiti više nego druge zemlje pojedinačno. Tokom samita potpisan je sporazum o izgradnji brze pruge od Budimpešte do Beograda, koja bi se kasnije produžila od Beograda, preko Makedonije do grčke luke Pirej.

Sa kineskom Eksim bankom Vlada Srbije je potpisala ugovor o kreditu od 608 miliona dolara za izgradnju drugog bloka termoelektrane Kostolac, što će biti prvi energetski objekata u Srbiji izgrađen u poslednjih 25 godina. Kineski premijer Li Kećijang, koji je posle samita ostao u poseti Beogradu, kao prvi premijer Kine posle 28 godina, rekao je da je Kina spremna da ulaže u zemlje centralne i istočne Evrope, ali i da će ta saradnja biti u skladu sa evropskim standardima.

Otvoren Pupinov most

Pupinov most preko Dunava, koji spaja dva beogradska naselja Zemun i Borču, otvoren je u decembru, u prisustvu premijera Srbije i Kine, Aleksandra Vučića i Li Kećijanga, koji je bio u zavničnoj poseti Srbiji. Izgradnja mosta i pristupnih saobraćajnica koštala je 260 miliona dolara, od čega je 85 odsto kredit kineske Eksim banke, a preostalih 15 odsto obezbedili su država Srbija i Grad Beograd. Glavni izvođač radova bila je kineska firma Čajna roud and bridž korporejšen (Ćina Road and Bridge Corporation - CRBC).

Most je dugačak 1.507 metara, širok 29,1 metar, ima šest kolovoznih i dve pešačke staze. Deo je magistralnog puta koji će povezati Koridor 10 sa Zrenjaninskim putem i izmestiti teretni saobraćaj iz centra Beograda. Otvaranjem te saobraćanice putovanje od Borče do Zemuna, umesto sat i po gradskim prevozom ili 45 minuta automobilom, trajaće desetak minuta. To je drugi beogradski most na Dunavu, a prvi, Pančevčki most, izgrađen je pre 79 godina.

Radovi na mostu Zemun-Borča počeli su krajem oktobra 2011. godine, a rok za završetak je bio tri godine.

Dogovoren aranžman sa MMF

Srbija i misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) postigli su krajem novembra dogovor o sklapanju trogodišnjeg aranžmana iz predostrožnosti u vrednosti od oko milijardu evra, a očekivanja Vlade Srbije bila su da će aranžman biti u primeni od januara 2015. godine. Međutim, bord direktora MMF će tek u februaru odlučivati o odobravanju tog aranžmana, nakon što se uveri da su usvojene sve dogovorene mere štednje i reforme javnog sektora, pre svega javnih preduzeća. Ekonomskim programom Vlade Srbije, koji je podržao MMF, predviđeno je smanjenje učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu već u 2016. godini, kao i smanjenje deficita budžeta na sadašnjih oko osam odsto na četiri do

4,25 odsto BDP-a, odnosno na 1,3 do 1,4 milijarde evra. Ukoliko aranažman bude odobren, MMF će kvartalno pratiti njegovo sprovođenje, a predstavnici te finansijske institucije će posebnu pažnju posvetiti realizaciji poslovnih planova Srbijagasa, Železnica Srbije i Elektroprivrede Srbije. Prethodni aranžman Srbije i MMF je bio kreditni, a istekao je 15. aprila 2011. godine. Taj aranžman je imao vrednost od oko tri milijarde evra, od čega je povučena polovina.

Smanjene plate i penzije

U Srbiji su u novembru prvi put smanjene penzije, ali samo one koje su veće od 25.000 dinara i to je urađeno progresivno. Vlada je takvim rešenjem pokušala da zaštiti skoro 60 odsto penzionera koji imaju niža primanje od postavljene granice. Uz penzije su smanjenje i plate u javnom sektoru po stopi od 10 odsto, u okviru mera štednje koje su usvojene uz rebalans budžeta za 2014. godinu.

Smanjenjem penzija i plata u javnom sektoru srpska vlada će 2015. godine uštedeti oko 400 miliona evra, ali u Fiskalnom savetu smatraju da penzije i dalje nisu dovoljno smanjene. Smanjenje penzija i plata oročeno je na tri godine, ali je izmenama Zakona o budžetskom sitemu predviđeno da penzije mogu biti povećane kada se nivo njihovog učešća u rashodima države smanji sa sadašnjih 13 na 11 odsto BDP, a učešće plata sa 11 na sedam odsto.

Inflacija i kurs

U 2014. godini Narodna banka Srbije (NBS) je držala inflaciju pod kontrolom, ali se devizni kurs oteo kontroli.

Inflacija je bila projektovana na četiri odsto sa mogućim odstupanjima od plus ili minus 1,5 odsto, da bi godinu završila ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja na oko 2,2 procenta.

Istovremeno, dinar je od početka godine oslabio za 6,4 odsto.

Zvanični srednji kurs je 18. decembra dostigao 122,63 dinara za jedan evro, dok je 1. januara bio 114,6 dinara, što je bila njegova najveća vrednost u 2014. godine. NBS je, kako bi umirila prekomerno kolebanje kursa, na međubankarskom deviznom tržištu ove godine prodala ukupno jednu milijardu i 755 miliona evra, a kupila 200 miliona evra. Centralna banka je 2013. za odbranu kursa potrošila duplo manje sredstava kupovinom ukupno 615 miliona evra i prodajom 425 miliona evra. U NBS su ocenili da je na rast kursa evra uticala veća potražnja za devizama, uz isticanje da odnos kursa dinara i evra zavisi od zdravlja ekonomije na šta NBS ne može da utiče direktno, kao ni na to što iz Srbije nama puno izvoza, osim Fijata i prerađivačke industrije.

Ugašena još jedna banka

Narodna banka Srbije u januaru je oduzela dozvolu za rad Univerzal banci koja je bila u privatnom vlasništvu, jer je utvrdila da je ugrožena njena likvidnost i da može destibilizovati finansijski sistem Srbije. Banka je dospela u to stanje jer je odobravala kredite bez odgovarajuće hipoteke, koje dužnici nisu mogli da vrate. To je četvrta banka u Srbiji kojoj je u poslednje tri godine oduzeta dozvola za rad.

Prethodno su ugašene tri državane banke - Razvojna banka Vojvodine, Agrobanka i Privredna banka Beograd, a izmirenje njihovih obaveza državu je koštalo oko 800 miliona evra. Probleme u poslovanju trenutno ima i Srpska banka, koja je državnom vlasništvu, ali Vlada najavljuje da će restrukturirati tu banku, kako bi ubuduće finansirala samo vojnu, odnosno namensku industriju.

Kraj privatizacije

Agencija za privatizaciju oglasila je 15. avgusta prodaju 502 preduzeća među kojima je oko 160 preduzeća u restrukturiranju, a ostalo su preduzeća koja niko nije hteo da kupi ili ih je država preuzela posle neuspešne privatizacije. Za učešće u privatizaciji 400 preduzeća stiglo je 1.929 pisama investitora, a za oko 100 preduzeća niko nije zainteresovan. Za svako preduzeće za koje ima zainteresovanih investitora određen je model privatizacije i taj postupak treba da bude okonačan do kraja 2015.

godine. Najviše zainteresovanih investitora je iz Srbije, zatim Rusije, Nemačke, Mađarske, Italije, SAD, Kine i Češke. Preduzeća za koja nema zainteresovanih investitora ići će u stečaj. Za odlazak iz preduzeća koja su u restrukturiranju do sada se prijavilo oko 5.000 radnika i za njihove otpremnine novac će biti obezbeđen iz republičkog budžeta za narednu godinu.

Novi tender za Železaru

Novi tender za prodaju Železare Smederevo objavljen je 5. decembra, a Vlada Srbije traži strateškog partnera za dokapitalizaciju te kompanije, kupovinom udela od 80,01 odsto. Obaveza kupca biće da do kraja 2016. godine pokrene proizvodnju u drugoj visokoj peći u Železari koja će raditi sa najmanje 50 odsto kapaciteta, a da istovremeno održava punu proizvodnju prve visoke peći.

Odlučeno je i da državni poverioci otpišu dug Železari, sa stanjem na dan 31. decembar 2013. godine, pod uslovom uspešnog okončanja dokapitalizacije. To je drugi pokušaj prodaje Železare, koja zapošljava oko 5.000 radnika, za koju je interesovanje već pokazao američki Esmark. Očekuje se da tender bude okončan do kraja januara. Ukoliko ta fabrika radi punim kapacitetom, odnosno proizvodi 2,2 miliona tona čelika godišnje, doprinosi sa 1,5 odsto rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Reformski zakoni

Srbija je u drugoj polovini godine dobila novi Zakon o radu i još četiri reformska zakona, koji bi trebalo da pokrenu posrnulu ekonomiju. Donošenje Zakona o radu, izmena Zakona o privatizaciji, Zakona o stečaju i Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju, kao i Zakona o planiranju i izgradnji, sa zadovoljstvom su dočekali poslodavci i budući investitori. Sindikati su se više meseci opirali donošenju Zakona o radu, tvrdeći da je na štetu radnika, a nisu bili zadovoljni ni izmenama Zakona o penzijsko-invalidskom osigiranju kojim je produžen radni vek žena i postepeno se izjednačava sa radnim vekom muškaraca. Promene propisa o privatizaciji i o stečaju, trebalo bi da ubrzaju i do decembra 2015. okončaju privatizaciju preostalih društvenih preduzeća "na fer i efikasan nacin". Za usvajanje tih zakona Vlada Srbije je dobila pohvale iz Evropske unije, udruženja poslodavaca i međunarodnih finansijskih organizacija.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...