Izvor: Politika, 13.Jun.2010, 23:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ekonomija kaska za politikom

Naša zemlja je od 2000. širom otvorila vrata hrvatskoj robi i kapitalu, ali naše firme tamo ne nailaze na dobrodošlicu

Slobodan Radun je pre tri godine u razgovoru za naš list izjavio da se njegova kompanija „Nektar” spremala da sa svojim sokovima izađe na rumunsko tržište, istraživala je bugarsko, ali slovenačkom i hrvatskom nije mogla ni da se primakne. „Njihova roba ovde ima solidan tretman, njihove firme kupuju naše, a mi tamo nemamo pristupa. Nudimo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << robu svetskog kvaliteta po nižim cenama od njihovih proizvođača, ali ne ide. Prođe poneka firma nekom specijalnom vezom, ali generalno nije moguće.”

Na pitanje, kako to objašnjava, usledio je odgovor:

„To je stav njihove države, ali ga javno ne priznaju. Slovenija to „trenira” već pedeset godina, a u Hrvatskoj imamo ’specijalni status’. To jedino mogu da tumačim produženim nacionalizmom.”

Ovih dana, tri godine kasnije, pitali smo Raduna – da li se nešto promenilo.

– Ušli smo na rumunsko i albansko tržište, rumunsko još obrađujemo, ali u odnosu hrvatskih trgovinskih lanaca prema srpskoj robi ništa se nije promenilo – rekao nam je. – Otvoreno ili posredno i dalje sprečavaju plasman proizvoda iz Srbije. Ako neki i prihvate, drže ih na lošim mestima, kao da ih skrivaju, zaračunavaju višu marži nego uobičajeno. Poslujemo u Hrvatskoj, ali „Nektarovi” sokovi mogu da se nađu uglavnom u internacionalnim lancima. Među lancima u hrvatskom vlasništvu časni su izuzeci, pre svega, u Slavoniji.

Neko bi rekao da u ovom slučaju sused dribla komšiju. Usput i faulira, ali nema sudije da to vidi. Hrvatska je tako blizu članstva u EU, a Srbija je još daleko i od Svetske trgovinske organizacije.

Biro za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije ocenjuje da se ekonomski odnosi s Republikom Hrvatskom od 2000. godine uglavnom pozitivno razvijaju. Zvanični podaci govore da je Srbija od 2000. širom otvorila vrata hrvatskoj robi i kapitalu, ali to se za Hrvatsku još ne može reći. U ekonomskim odnosima sa Srbijom ne poštuje ni savremene tekovine i sveta pravila tržišne ekonomije – slobodu protoka robe i kapitala.

Obim robne razmene između dve susedne zemlje od 2002. do 2009. godine uvećan je više od sedam puta. U 2000. je vredela 40 miliona dolara, a 2009. je dostigla milijardu dolara. Ali, razmena roba je veoma neuravnotežena, na štetu Srbije, naravno. Ukupan deficit naše zemlje u tih sedam godina dostigao je 716,6 miliona dolara. Zanimljivo je da Srbija i u sektoru poljoprivrede ima deficit u razmeni sa Hrvatskom, mada je ukupan trgovinski bilans srpskog agrara pozitivan.

Prema podacima srpske agencije za privatizaciju i Narodne banke Hrvatske, naš sused je među značajnijim zemljama koje su učestvovale u privatizaciji društvenih firmi u Srbiji. Od 1999. do 2008. godine direktne investicije hrvatskih preduzeća u našoj zelji premašile su 500 miliona evra. To čini više od 19 odsto ukupnih hrvatskih ulaganja u inostranstvo. Tako je Srbija na drugom mestu po ulaganjima Hrvatske u inostranstvu, posle Holandije, a na šestom mestu je među stranim ulagačima u Srbiji.

Na nedavnom skupu u Beogradu, posvećenom unapređenju ekonomske saradnje Srbije i hrvatske, Nebojša Ćirić, državni sekretar u srpskom Ministarstvu ekonomije, posredno je poručio gostima da Srbiji, posle deset godina, ne može više da bude „sve jedno” što hrvatska država ima poseban tretman prema svemu što na njihovo tržište dolazi iz Srbiji. Ćirić je izjavio da je neophodno da se omogući mnogo veći obim investicija srpskih kompanija u Hrvatsku i podsetio da je do sada u toj državi iz Srbije ostvareno samo jedno ulaganje. Vlasnik srpske kompanije „Svislajon Takovo” Rodoljub Drašković kupio je hrvatsku konditorsku firmu „Euro fud markt” iz Siska za 20 miliona evra.

A bilo je pokušaja. „Galeb grup” iz Šapca je preko brokerske kuće „Ilirika”, u skladu sa zakonskom regulativom Hrvatske, krenula u proceduru da kupi većinski paket akcija firme „Pluto” iz Zagreba, ali je taj pokušaj osujećen, kažu u PKS. „Pluto” je preuzeo riječki „MGK Pak”. Nije uspeo ni pokušaj „Delte” da preuzme mesnu industriju „Improm” iz Križevaca, niti da kupi zemljište kompanije „Zagrepčanka” u Zagrebu. Zbog toga u planovima „Delte” nema, za sada, poslovnih projekata na hrvatskom tržištu. Propao je i pokušaj „Denjub fud grupe” da kupi „Karlovačku mlekaru”, iako je njena ponuda bila jedina validna.

Đuro Popijač, ministar privrede, rada i preduzetništva u hrvatskoj vladi, istom prilikom je istakao da Hrvatska želi dobre i kvalitetne odnose sa Srbijom, kao i da je to tržište otvoreno za srpski kapital.

„Srbiju prepoznajemo kao jednog od najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera. Tome u prilog svedoči i to što je na tržištu Srbije aktivno više od 200 preduzeća sa hrvatskim kapitalom, a procenjuje se da oko 10.000 ljudi u Srbiji radi za hrvatske kompanije”, rekao je Popijač.

Na pitanje da li je moguće da su za srpske preduzetnike prisutne netržišne, odnosno političke prepreke za investicije u Hrvatsku, Popijač je kazao da njegova zemlja nema mogućnosti da to čini, jer je usvojila zakone EU koji to sprečavaju. On je ocenio da nedovoljan obim srpskih grinfild investicija u Hrvatskoj, pre svega, postoji iz ekonomskih razloga, odnosno privrednih potencijala.

Potencijalnim investitorima iz Srbije u Hrvatsku preostaje da sačekaju bolja vremena. Da prođe ova kriza i da Hrvatska počne da primenjuje usvojene zakone Evropske unije.

----------------------------------------------

Razlozi srpskog deficita

Razlogstalnog deficita Srbije u robnoj razmeni sa Hrvatskom u srpskom Ministarstvu ekonomije vide u necarinskim barijerama, pre svega u komplikovanoj proceduri na graničnim prelazima, obostranom nedostatku međunarodno priznatih akreditacionih i sertifikacionoih tela i nedovoljnom broju ovlašćenih laboratorija i ovlašćenih institucija,što stvara probleme u postupku međusobnog priznavanja sertifikata. Pored toga, neusklađeni su srpski standardi i tehnička regulativa sa međunarodnim standardima. Posebno je otežana registracija lekova i proizvoda za zaštitu bilja u Republici Hrvatskoj.

„Prisutne su i negativne percepcije potrošača prema našim proizvodima, aveoma je jaka i kampanja ,kupujmo domaće`, koja se može tretirati kao necarinska barijera”, dodaju u

Razlog srpskog deficita sa Hrvatskom i u razmeni poljoprivrednih proizvoda, iako Hrvatska u razmeni poljoprivrednih proizvoda sa svetom beleži deficit, u Ministarstvu ekonomije vide, pored ostalog, i u činjenici da Hrvatska koristi tri načina podele kvota za uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, za razliku od Srbije i ostalih članica CEFTA, koje koriste samo sistem „first come first served”, koji je najtransparentniji i ne zahteva posebnu administraciju.

Piotred toga, Hrvatska je uspela da u najvećoj meri harmonizuje svoju regulativu sa pravilima EU, tako da ih primenjuje i na trgovinu sa zemljama CEFTA. To se posebno odnosi na sanitarne i fitosanitarne mere i tehničke propise i standarde, koji su znatno strožiji od onih koje primenjuje Srbija i ostale članice CEFTA.

Hrvatska u Srbiji ima lance trgovina „Idea” i „Pevec”, preko kojih lakše plasira svoju robu na srpsko tržište.

Aleksandar Mikavica

objavljeno: 14/06/2010

Nastavak na Politika...