Izvor: S media, 01.Feb.2011, 13:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Egipat je bankrotirao
Demonstracije revoltiranog naroda u Egiptu zapadni mediji tumače kao težnju ka demokratiji zapadnog tipa, ali i upozoravaju da egipatske seljake, radnike i trgovce mnogo više zanima poboljšanje katastrofalnog ekonomskog stanja od principa liberalne demokratije.
Pokušaj revolucije u Iranu 2009. je pokazao da ona ne može uspeti ako je samo fokusirana na demokrate, a nije u stanju da privuče širu podršku, prenosi analize zapadnih medija Radio Slobodna Evropa.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Svaka ozbiljna promena mora da ima za cilj iskorenjivanje siromaštva u Egiptu, jer 40 odsto stanovništva živi sa samo dva dolara dnevno. „Promene su neminovne. Na svakom planu, Egipat je bankrotirao. To je rezultat pogrešnog upravljanja ekonomijom, mediokritetske politike, zloupotrebe vlasti i maltretiranja sopstvenog naroda“, ističe bliskoistočni komentator Rami Kouri.
Većina demonstranata su mladi ljudi koji nisu ranije bili politički aktivni i, stoga, ne pripadaju tradicionalnim krugovima političke opozicije. Zbog izostanka podrške Zapada, opozicija je godinama bila neuspešna u pokušajima da uzdrma egipatski režim.
To je razlog što je „Fejsbuk partija“, kako je romanopisac Ala al-Asvani nazvao generaciju od 20 do 30 godina, postigla nešto što tradicionalne opozicione partije - islamisti, levičari, liberali i naseristi, nisu uspeli.
"Špigl" je preneo ocenu Asvanija da to što su demonstranti bez vodjstva, nije izvor slabosti već snage. „Nijedna od klasičnih partija ne može da iskoristi proteste u ideološke svrhe. Ovde nije reč o islamizmu, socijalizmu ili naserizmu, već o slobodi i prosperitetu“, naglašava Asvani.
Po mnogim procenama, ključ je u rukama egipatske armije koja može preuzeti vlast, a analitičari upozoravaju da bi eventualna islamizacija Egipta bila pogubna po SAD i Izrael.
Većina posmatrača se slaže da „Muslimanska braća“ u ovom trenutku nisu radikalna organizacija i da je slaba da bi uticala na revoluciju. To je moguće, ali nije očigledno, piše Džordž Fridman (George Friedman) u „Stratforu“.
„Muslimanska braća“ imaju mnogo struja i veći deo je pritajen zbog Mubarakove represije. Nije jasno da li je ova grupacija slabija od demonstranata koji traže demokratiju. Ne treba mešati, odnosno izjednačavati opreznost „Muslimanske braće“ sa njihovom slabošću, ističe Fridman.
Političari, kao i bankari, vole stabilnost. Ali „stabilnost“ za koju se Zapad zalagao u arapskom svetu, nije bila stvarna stabilnost već represija, piše En Aplbaum (Anne) u „Vošington Postu“.
„Diktatori koje smo podržavali, ili u svakom slučaju tolerisali - Ben Ali, Hosni Mubarak, različiti kraljevi i prinčevi - ostajali su na vlasti sprečavanjem ekonomskog razvoja, gušenjem slobode govora, čvrstom kontrolom nad obrazovanjem i, povrh svega, sasecanjem svega što bi ličilo na civilno društvo“, kaže Aplbaum.
Ona navodi kao primer da se svake godine više knjiga prevede na grčki jezik, koji govori desetak miliona ljudi, nego na arapski, koga upotrebljava 220 miliona ljudi.
Kao rezultat, Egipat, nalik mnogim arapskim društvima, ima bogatu i dobro naoružanu elitu na vrhu piramide i fanatične i dobro organizovane islamske fundamentalističke pokrete na dnu.
Umanjen rejting egipatskih obveznica
Izmedju je nepriznato mnoštvo gradjana koji nikada nisu učestvovali u politici, čije su poslovne aktivnosti ograničene zbog korupcije i nepotizma, a pristup spoljnem svetu onemogućen zbog besmislenih zakona i sumnjičavih birokrata.
Ona smatra da su američke administracije povremeno davale prazna obećanja o demokratiji i slobodi govora u arapskom svetu.
"Za američke predsednike i državne sekretare iz obe političke partije, druga pitanja, poput nafte, Izraela, rata protiv terorizma, uvek su se činila važnijim. Našom pomoći je podupirana egipatska armija i policija, i Egipćani to znaju. U Kairu je policija bacala suzavac na demonstrante sa oznakom „made in USA“," ističe Aplbaum.
Tanjug
