Izvor: B92, 25.Jul.2010, 17:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Efekti subvencionisanih kredita
Beograd -- Vladin projekat subvencionisanih kredita je, i pored dobrih namera, dao skromne rezultate, ocenjuju ekonomisti.
Vlada je na poslednjoj redovnoj sedenici donela odluku o novih 500 miliona evra za subvencionisanje stambenih kredita.
Od početka primene do sada je po različitim osnovama, odobreno više od sto hiljada zahteva, odnosno oko 140 miliona evra za subvencionisane kredite.
Dobre namere ali skroman rezultat, tako uglavnom ekonomisti u najkraćem >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << opisuju projekat subvencionisanih kredita. Cilj je bio da se pod povoljnijim uslovima, država pokriva deo kamatnih troškova, stimuliše tražnja i potrošnja.
Kada je reč o privredi, ona se danas uglavnom kratkoročno zadužuje radi servisiranja starih obaveza.
U situaciji kada najveći broj građana ima malu zaradu i već veliki kreditnu ratu, nema mnogo prostora za nove kapitalne dugove.
Rastko Nicić iz "Uni kredit banke” kaže da se građani najviše interesuju za dinarske kredite.
"Mogu da kažem da se građani najviše interesuju za čiste dinarske kredite. Oko 95 odsto čine čisti dinarski krediti odobreni fizičkim licima, kada se tiče subvencije, od kojih 85 odsto čine čisti gotovinski dinarski krediti”, navodi on.
"To generalno govori da je građanima potreban keš, gotovina, kako bi mogli da izmiruju svoje dnevne potrebe, obaveze, kako bi uskladili svoj kućni budžet”, kaže Nicić.
Promet u trgovini na malo je, od januara do maja, bio realno za 3,3 odsto manji nego u istom prošlogodišnjem periodu.
Od početka primene programa subvencionisanih dinarskih kredita odobreno je, na primer: pet kredita za turistička putovanja, za poljoprivrednu mehanizaciju 24, za kupovinu tepiha 23, podne obloge 11, belu tehniku 150, a za računarsku opremu 16 subvencionisanih kredita.
Ekonomski analitičar Miroslav Zdravković smatra da bi bilo bolje da se Vlada umesto subvencionisanih kredita opredelila za direktnu socijalnu pomoć.
"Mnogo bi bilo bolje da je umesto subvencionisanja kamata ista svota novca iz budžeta potrošena kao direktna socijalna pomoć. Efekat na nivo proizvodnje je relativno mali, ali se može reći da je došlo do naglog skoka u proizvodnji nameštaja, ali i domaćih električnih mašina i aparata”, podseća Zdravković.
Predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda su do sada pokazivali razumevanje oko socijalnih troškova države. Ipak, u ranijim kontaktima, ne izričito već više kao jasnu sugestiju, predočavali su stav da bi subvencionisane kredite valjalo ukinuti jer troškovno opterećuju budžet.
Državni sekretar Ministarstva ekonomije Nebojša Ćirić, međutim, kaže da u narednom periodu neće biti većih promena u programu subvencionisanih kredita.
"Ono što je sigurno da do kraja 2010. godine nikakvih promena u smislu ovih kredita neće biti. Kažem, turistički ili neki gde nema mnogo interesovanja će biti ukinuti, ali ono što je važno za privredu, krediti za likvidnost ostaju, za investicije ostaju, krediti stambeni kod Nacionalne korporacije ostaju”, objašnjava on.
Svaka mera koja pomaže bržem izlasku iz krize, kažu ekonomisti, jeste poželjna. Oni ukazuju da ipak, glavne poluge nisu krediti već potpuno drugačiji principi razvoja realne ekonomije.
Primera radi, produktivnost u ono malo industrije što imamo, danas je niža nego što je bila pre dvadeset godina.
.jpg)
