Izvor: Blic, 03.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU sumnja u uvoz 'MK komerca'
EU sumnja u uvoz 'MK komerca'
BEOGRAD - Nema dokaza da je iz Srbije izvožen šećer koji nije ovdašnja domaća proizvodnja i Evropska unija nikad nije rekla da smo im izvozili uvozni šećer. Ali, u EU su nezadovoljni zbog količine šećera koji je iz Srbije izvožen jer u poslednje dve godine smo izvezli 370.000 tona šećera, a stvarni višak je tek 60.000 do 70.000 tona - kaže za 'Blic' Vladan Begović, direktor Uprave carina Srbije. Prema podacima Carine, više od >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 90 odsto uvoznog šećera išlo je za domaću potrošnju, dok je domaći beli kristal izvožen.
Uprava carina je jula meseca 2002. godine u Srbiji kontrolisala gde završava uvozni šećer i ustanovila da 90 odsto ide konditorskoj industriji, proizvođačima bezalkoholnih pića, kao i za široku potrošnju, prepakovan u 'C marketu', 'Pekabeti', 'Rodiću'...
OLAF (Delegacija Evropskog biroa za suzbijanje privrednog kriminala Evropske komisije) je radi kontrole uvoza i izvoza šećera novembra 2002. godine bila u SRJ. Cilj ove misije je bio jasan: kontrola šećera koji je društvo 'MK komerc', sa sedištem u Novom Sadu uvezlo u SRJ, provera porekla šećera izvezenog iz SRJ u zemlje članice EU od strane 'MK komerca' i ZZ 'Panon invest' (sa sedištem na istoj adresi), provera uvoznih i izvoznih deklaracija za šećer u Carinarnici Novi Sad i provera pravila o poreklu šećera proizvedenog u šećerani 'Crvenka', kao i provera proizvoda izvezenih iz te fabrike.
Iz teksta protokola o saradnji OLAF-a i Savezne uprave carina (potpisanog 22. novembra 2002. godine) lako je zaključiti da su preferencijali Srbiji za izvoz šećera u EU ukinuti i zbog nemogućnosti uvida u svu dokumentaciju i poslovanje 'MK komerca' sa šećerom.
Evropski inspektori su uz logističku pomoć carine u Carinarnici Novi Sad ustanovili da su prve uvozničke operacije 'MK komerca' (2001. godine) uglavnom carinjene za račun drugih društava, a da tek od aprila 2002. uvoze šećer za sopstveni račun i carine ga u sopstvenom skladištu u Petrovaradinu. 'MK komerc' je istražiteljima EU dostavio kopije izvoznih deklaracija, faktura i izvoznih dozvola. Kontrolišući pojedine izvozne deklaracije (u Vojvodini ih je bilo više od 3.000), konstatovano je da je uz svaku priložen atest (original i kopija) proizvođača šećera, 'da se radi o proizvodu od šećerne repe uzgojene na teritoriji SRJ'. Nije, međutim, izvršena nijedna provera autentičnosti takvog atesta, niti je kontrolisano poreklo izvezenog šećera.
Istražitelji OLAF-a su konstatovali da 'važeće carinsko zakonodavstvo ne predviđa nikakve sankcije za slučajeve lažnog atesta porekla.'
'MK komerc' je gotovo sav šećer (sem uvoza grčkog šećera) kupovao preko društava 'Union trade' sa sedištem u Tortoli (Britanska Devičanska Ostrva) i 'Maxvel atlantic'. Kupovan je i šećer iz zemalja EU. Šećer je do skladišta u Petrovaradinu prevožen kamionima ili vozom, a neki kupci su i rafinerije šećera iz okoline Novog Sada.
'MK komerc' je odbio zahtev delegacije da joj stavi na uvid izvod liste kupaca, kaže se u protokolu, uz naznaku da je odbijanje pravdano 'komercijalnom tajnom' i da 'u tim uslovima delegacija nije imala mogućnosti da nastavi sa integralnom kontrolom proizvoda koje su oni uvozili.'
U ovom dokumentu se dalje konstatuje da je za prodaju šećera 'MK komerc' kao posrednika koristio 'Union trade'. J. Putniković 'Crvenka' prošla
Kontrola u šećerani 'Crvenka', gde su inspektori OLAF-a imali pristup ulazima, proizvodnji i prodaji, pokazala je 'da postoje sredstva i instrumenti potrebni za proizvodnju koju je preduzeće deklarisalo za 2001. i 2002.'. 'Nije konstatovano da je preduzeće uvozilo rafinirani šećer ili bilo šta drugo izuzev svoje proizvodnje. Na osnovu dokumentacije nije bilo moguće konstatovati da je ta fabrika stavljala u džakove ili isporučivala drugi šećer izuzev sopstvenog.' Ogromne zarade
Da su potencijalne zarade u trgovini šećerom i izvozu belog kristala u EU ogromne, vidi se iz podataka da je EU srpski šećer plaćala do 600 dolara po toni. Da nije bio oslobođen dažbina, ta suma bi bila manja za oko 400 dolara po toni. Težak udarac industriji šećera
BEOGRAD - Posle odluke Evropske unije da na tri meseca suspenduje izvoz šećera iz Srbije i Crne Gore, domaći proizvođači i stručnjaci ističu da je ovo težak udarac za našu industriju šećera, koji će doneti ogromne gubitke, i da će, ukoliko zabrana potraje, opstanak pojedinih šećerana biti doveden u pitanje. Procene su da će ovakvom zabranom EU naš ugled na tržištu šećera biti značajno poljuljan i da će biti jako teško vratiti poverenje kupaca iz Evrope.
Milan Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu i predsednik Udruženja agrarnih ekonomista, ističe da će zabranu izvoza na tri meseca naša industrija šećera teško podneti i da je veliko pitanje kako će se sve završiti nakon utvrđivanja krivca.
- Ako se već utvrdi da je bilo šverca šećera, onda je bolje da kontrolu i istragu urade Vlada Srbije i nadležna ministarstva, a ne institucije Evropske unije. Možda bi trebalo obratiti pažnju i na činjenicu da se sve ovo desilo u trenucima kada bi Poljska, Mađarska i Češka, inače veliki proizvođači šećera, trebalo da pristupe Evropskoj uniji. Time će doći do značajne preraspodele na tržištu šećera, u kojem možemo izvući deblji kraj. Otežavajuća okolnost je i to što će naši dosadašnji evropski kupci u naredna tri meseca morati da potraže druge dobavljače i pitanje kako ih kasnije ponovo osvojiti. Ipak, najveća šteta je ona indirektna, nematerijalna, jer će znatno biti ugrožen naš imidž i ugled kao jednog od značajnijih izvoznika - objašnjava profesor Ševarlić.
Pomoćnik direktora šećerane 'Crvenka' Dragan Popović rekao je da će šećerane imati ogromne gubitke zbog zabrane izvoza, ali nije hteo da komentariše ko bi mogao biti među švercerima šećera jer će to, kako kaže, utvrditi Vlada Srbije.
- Ako i postoji šverc šećera, onda zabrana izvoza ne bi trebalo da se odnosi na celu industriju, već samo na krivce koji su i doveli do ovakvih posledica. Ovo je definitivno veoma težak udarac ne samo za naše šećerane, već i za sve ostale sektore koji su povezani sa proizvodnjom šećera. Evropska unija nam je dozvolila da posle sankcija oporavimo industriju šećera i podignemo je na noge, ali smo to upropastili i sada treba pronaći krivce. Sa ovom zabranom šećer će biti prodavan po nižim cenama od onih koje su predviđene za EU, čime će rentabilnost i likvidnost mnogih šećerana biti dovedena u pitanje. Ipak smo ulaganja u proizvodnju i remonte bazirali na novcu od izvoza, a to je sada ugroženo - kaže Popović i dodaje da postoji mogućnost da mnoge šećerane budu i zatvorene ukoliko zabrana bude trajala duže od tri meseca.
Ministar poljoprivrede Dragan Veselinov u izjavi za Studio B je rekao da se 'neko uplašio našeg šećera'. Taman smo počeli da dižemo domaću proizvodnju i da uspešno izvozimo, kada je stigla ova odluka. Ona je političke prirode, a ne ekonomske. Ona je izraz borbe jednog od najvećih lobija u EU - šećernog - da nam se već sada ograniči tržište', rekao je on.
Veselinov kaže da 'moramo pojačati tržišnu kontrolu i inspekciju, naročito carinski postupak. Ministar trgovine Slobodan Milosavljević rekao je za B92 da su 'jaki trgovački i proizvođački lobisti šećera u EU shvatili da proizvođači šećera u Srbiji i Crnoj Gori uzimaju značajniji deo tržišta'. M. K. Suspenzija na tri meseca
Evropska komisija je suspendovala, za početak na tri meseca, povlašćene (nulte) carinske dažbine na šećer koji se u Evropsku uniju uvozi iz Srbije i Crne Gore. Ako bude potrebno, tromesečna suspenzija se može produžiti.
'Ne činimo zemljama nikakvu uslugu ako su preferencijalni režimi trgovine otvoreni za potencijalne zloupotrebe od strane kriminalaca, umesto da podstiču lokalnu proizvodnju', komentarisao je ovu odluku Fric Bolkeštajn, komesar odgovoran za carinsku uniju.
Sedmog marta 2003. Komisija je ukinula refundiranje šećera koji se izvozi u zemlje zapadnog Balkana. Države članice OLAF su sprovele dalju istragu u vezi sa uvozom šećera iz država zapadnog Balkana. Prema rezultatima istrage, posle posete Srbiji i Crnoj Gori zaključeno je da je sistem koji je trenutno na snazi u Srbiji i Crnoj Gori, a tiče se sertifikacije i kontrole porekla šećera koji se izvozi po povlašćenom režimu, potpuno neadekvatan.
Dok traje suspenzija, uvoz šećera iz Srbije i Crne Gore podleže zajedničkom eksternim tarifama EU po stopama koje se kreću od 33,9 do 41,9 evra na 100 kilograma u slučaju šećera od šećerne trske i šećerne repe i od 0,4 do 50,7 evra na 100 kilograma u slučaju drugih vrsta šećera (kao što su izoglukoza, maltodekstrin i maltoza). Čović: Isteraćemo to pitanje do kraja
BEOGRAD (Beta) - Potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović najavio je da će na prvoj narednoj sednici Odbora Skupštine Srbije za privredu i finansiranje biti razmatrano pitanje 'ko je izvozio prepakovani šećer iz Srbije u zemlje Evropske unije i time ostvario veliku novčanu dobit'.
'Rešeni smo da isteramo do kraja pitanje ko je izvozio šećer iz Srbije i time ostvario veliku dobit, da ne kažem ekstraprofit, jer je Evropskoj uniji prodato 180.000 tona prepakovanog šećera', rekao je Čović jagodinskoj televiziji 'Palma plus'. Upitan da li je '180.000 tona prodatog prepakovanog šećera' zvaničan podatak dobijen od EU, Čović je rekao da su ga za tu količinu novinari pitali, a da je on odgovorio: 'To je otprilike toliko, valjda'.
Čović je pozvao Ministarstvo poljoprivrede da prezentuje sve relevantne činjenice vezane za ovaj problem, uz pomoć Republičkog ministarstva trgovine.
