Izvor: Politika, Fonet, 19.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU: Recesija će biti duboka i dugotrajna
Privreda Evropske unije biće ove godine u minusu od 1,8 odsto, što će dovesti do nestajanja 3,5 miliona radnih mesta
Brisel – Evropska unija objavila je da je suočena sa „dubokom i dugotrajnom recesijom”. Šesnaest država koje koriste evro privredno će opasti 1,9 odsto u 2009. godini, dok će cela EU biti u minusu od 1,8 procenata, procenila je Evropska komisija.
Komisija kaže da će nestati 3,5 miliona radnih mesta u ovoj godini >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zbog pada potrošnje firmi i stanovništva i težeg pristupa bankarskim kreditima.
Skromni oporavak se predviđa 2010. godine kada bi EU mogla da upiše ekonomski rast od pola procenta. Prvi plodovi bi mogli da se pojave u drugoj polovini 2009. godine kada bi svetska ekonomija trebalo da živne. Ali, EU opominje da je „osnovno pitanje da li će oporavak biti trajan.”
Pad izvoza teško će pogoditi Nemačku. Najveća evropska privreda, koja je istovremeno i najveći svetski izvoznik, po svoj prilici ove godine opašće za 2,3 odsto. Britanska privreda će se umanjiti za 2,8 procenata, a francuska za 1,8 odsto, kaže komisija.
Potražnja i ulaganja država biće jedini izvor rasta, ali taj izvor ima visoku cenu. Budžetski deficiti dostići će najvišu sumu za 15 godina jer će se vlade obilno zaduživati.
Komisija kaže da bi privreda EU prošla mnogo lošije bez plana zajednice o podsticanju rasta trošenjem jednog procenta bruto domaćeg proizvoda ove godine, što bi trebalo da pomogne ekonomiji da poraste za dodatnih 0,75 odsto.
Iako su svi već saglasni da je potrebno finansirati programe za podizanje EU iz recesije, dogovor o merama neće biti lak. Neke članice, kao što je Nemačka, smatraju da srednjoročna fiskalna štednja ne sme biti žrtvovana, a izrazile su i zabrinutost da rastući javni dug može zapretiti stabilnosti u evrozoni.
Nemačka kancelarka Angela Merkel objavila je prošle nedelje predlog za promenu ustava federacije, čime bi buduće vlade bile obavezane da vrate 50 milijardi evra koje je država izdvojila za podršku privredi, čim ekonomija bude „stala na noge”.
Nemačka centralna banka predstavila je za vikend predviđanje o porastu budžetskog deficita evrozone sa 1,4 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2008. godini na 4,7 odsto u 2009. godini. Banka je takođe predvidela da će javni dug u evrozoni porasti do 75 odsto BDP, dok je prošle godine bio je 67,5 odsto.
Pravila EU kojima se „podupire” evro kažu da deficit u budžetu ne bi trebalo da bude veći od tri odsto BDP, a javni dug do 60 odsto BDP. Evropski komesar za ekonomske i monetarne poslove Joakin Almunia objasnio je da su visoki troškovi pozajmice sa kojima su suočene vlade nekih država evrozone koje tako popunjavaju budžetski deficit – korisno sredstvo koje tera teiste vlade da kontrolišu svoje javne finansije. Komesar je ocenio da stabilnost evra nije u opasnosti i posebno istakao važnost tržišne discipline.
„Celokupna slika je mutna. Obistinile su se najcrnje prognoze iz novembra. Neke članice EU, kako iz evrozone tako i izvan nje, imaće dodatne teškoće da izlaskom na tržište finansiraju svoj javni dug, što znači da tržišna disciplina postaje sve važnija za one koji se bave fiskalnom politikom”, kazao je Almunia.
Ono što Nemce najviše brine jeste verovatnoća da će se drugi zaduživati na njihov račun. „Biće veoma teško objasniti javnosti u Nemačkoj zašto će njihova vlada plaćati više zbog propusta drugih država”, izjavio je jedan od diplomata EU.
Briselski analitičari procenjuju da će biti veoma teško u praksi praviti razlike u kvalitetu državnih garancija kada su različite zemlje EU u pitanju, ali procenjuju da je sigurno da niko neće želeti da garantuje za tuđe dugove.
-----------------------------------------------------------
Triše: Ključno poverenje
Predsednik Evropske centralne banke Žan Klod Triše izjavio je juče da će u 2009. privredni rast biti „znatno niži” nego što se procenjivalo pre samo mesec dana. Triše je na godišnjem seminaru finansijske firme „Kofas” o kreditnim rizicima ocenio da će 2009. biti „veoma teška”, ali da postoje osnove za očekivanje da će 2010. godine početi oporavak privrede. Kako je preneo AFP, predsednik Evropske centralne banke je rekao da finansijskom tržištu i celokupnoj privredi najviše nedostaje poverenje i da je zbog toga izuzetno značajno da se ne precene rizici koji su pred svetskom ekonomijom. „Poverenje je danas najvredniji sastojak”, kazao je Triše.
On je izneo stav da je do krize došlo zato što je rizik od pada cena nekretnina potcenjen. „Pošto su rizici za 2008. i 2009. potcenjeni, bila bi velika greška da se precene rizici za 2010. i 2011. godinu”, dodao je on.
Triše je kazao da „preterana osetljivost svetskog finansijskog sistema” nije prihvatljiva i da je neophodno povećati otpornost tog sistema na poremećaje. „Lov na zaradu” na finansijskom tržištu i „složenost finansijskih proizvoda” su jedan od razloga zbog kojih finansijski rizici nisu dovoljno dobro procenjeni. Zbog toga treba odustati od kulture bonusa i potcenjivanja finansijskih rizika, a neophodno je i učiniti funkcionisanje finansijskih tržišta jasnijim.
V. Jokanović i agencije
[objavljeno: 20/01/2009]
