Izvor: B92, 14.Apr.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EPS i Inter Rao potpisali protokol
Beograd -- Elektroprivreda Srbije i ruska državna kompanija Inter Rao EES su potpisali protokol o saradnji u cilju gradnje novih proizvodnih kapaciteta u Srbiji.
Mesec dana nakon potpisivanja EPS treba da dostavi spisak projekata koje bi želeo zajednički da realizuje
Direktor kompanije Inter Rao EES Jevgenij Vjačeslavovič Dod rekao je da su mogućnosti te kompanije da u elektroenergetske kapacitete u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uloži dve milijarde evra i da su spremni da ponude interesantne projekte, ali nije precizirao koje.
Prema njegovim rečima, Inter Rao ima i iskustva i novca za tako nešto, a trenutno u Rusiji, Tadžikistanu, Gruziji i Kazakstanu gradi objekte kapaciteta većeg od dve hiljade megavata, što je četvrtina ukupnih postojećih kapaciteta u Srbiji.
Generalni direktori EPS-a i kompanije Inter Rao EES naveli su da će prrotokol biti konkretizovan za tri meseca, kada budu predloženi prvi projekti oko kojih se dve strane usaglase.
Kako su naveli, prioritet obe strane je izgradnja termoelektrane na ugalj, ali su dodali da su za sada razgovarali samo o saradnji u izgradnji hidroelektrana u slivu reka Lim i Drine. Takođe, obe strane su insistirale da protokol nije obavezujući kao i da će odluke o učešću u svim projektima doneti Vlada Srbije.
Inter Rao EES je jedna od pet državnih elektroenergetskih kompanija nastale tranformacijom jedinstvene ruske državne kompanije. U njenom resoru je spoljna trgovina, a ima kapacitete od 10.000 megavata u 14 zemalja. Tri četvrtine vlasništva kompanije je u rukama države, dok je nedavno 25 odsto kupila ruska Razvojna banka za 2,25 milijardi dolara. Trenutno gradi hidroelektranu od 640 megavata u Tadžikastanu, u Gruziji 220 megavata, kao i više od 1.000 megavata termokapaciteta.
Dod je istakao da je plan Inter Rao EES da godišnje van granica Rusije gradi kapacitete od 1.000 megavata, a da strategija razvoja predviđa širenje na Balkan, Kavkaz i Bliski istok, Centralnu Aziju i Kinu i Daleki istok.
Generalni direktor EPS-a Vladimir Đorđević je ipak rekao da je za Srbiju i dalje prioritet izgradnja dve elektrane na ugalj i raspisivanje tendera za izbor strateškog partnera, jer je Srbija neophodna električna energija, a svaka promena u načinu izbora partnera zahteva puno vremena za obezbeđenje dokumentacije.
Prema njegovim rečima, protokol koji je juče potpisan pregovaran je šest meseci i ne znači ulazak na mala vrata ruske kompanije i odustajanje od tendera za strateške partnere za izgradnju TE.
Đorđević je istakao da je potpisivanje ovog protokola uobičajena poslobna aktivnost EPS-a i podsetio da je ta kompanija sličan protokol ranije potpisala sa jednom norveškom firmom. Od saradnje sa njom, međutim, nije bilo ništa, jer nije dogovorena realizacija ni na jednom projektu, a ugovor je u međuvremenu istekao.
Protokol, iako je tako bilo najavljeno, nije potpisao Đorđević već njegov zamenik Dragan Tomić, koji je naveo da je razlog za iznenadnu izmenu taj što je tehnički deo pregovora radio upravo on. Na fotokopiji portokola koji je podeljen novinarima uoči potpisivanja, kao potpisnik je naveden Đorđević.
Tadić protiv privatizacije EPS-a
Predsednik Srbije Boris Tadić kaže da je "apsolutno neprihvatljivo" stvaranje energetske zavisnosti Srbije od jedne zemlje. "Ni od Rusije, ni od SAD, ni od EU, ni od koga ne smemo da budemo zavisni kada je u pitanju naša energetika", rekao je Tadić. On je rekao da Elektroprivreda Srbije ne treba da bude privatizovana, jer je "pitanje EPS, pitanje razvoja naše zemlje". "Mi nemamo jasnu strategiju kada je u pitanju EPS, ali imamo ogroman potencijal. Zato sam zastupnik ideje o integracijama sa elektroprivredom Republike Srpske, i u budućnosti sa elektroprivredom Crne Gore", rekao je Tadić.
Iz Ministarstva energetike navode da EPS i Inter Rao na ovaj način pokazuju spremnost da sarađuju u izgradnji novih objekata i zajedničkom nastupu u inostranstvu, a na sajtu Elektroprivrede Srbije je objavljen tekst protokola o saradnji.
Nadležni ministar Aleksandar Popović objašnjava za B92 da taj dokument predstavlja još jedan korak u jačanju kontakta i daljem integrisanju EPS u globalnu mreži proizvođača struje. On navodi da se u samom protokolu ne pominje privatizacije EPS-a i ocenjuje da ova srpska kompanija neće u dogledno vreme biti privatizovana.
Novinarka lista Politika Jasna Petrović kaže za B92 da je bilo ukupno 17 uspešnih kompanija zainteresovanih za saradnju sa EPS-om. "Sedamnaest elektroenergetskih kompanija koje u na glasu je pokazalo interesovanje, ali sreću da potpisuje protokol, ne znamo kako i zašto, ima ruski Inter Rao. To je kompanija koja se bavi trgovinom struje i koja ima elektrane u Moldaviji, Gruziji, Jermeniji, Kazahstanu, ali nikada nije nastupala u Evropi", rekla je ona.
Ona dodaje da su neuspešno učestvovali na više tendera u regionu - za termoelektranu Varna u Bugarskoj i termoelektranu u Makedoniji, "jer su dali najslabiju ponudu".
Jasna Petrović kaže da protokol može i ne mora biti obavezujući, ali postavlja pitanje zašto EPS uopšte potpisuje ugovor koji ne obavezuje ni jednu stranu. Ona dodaje da potpisivanje protokola može da se posmatra u svetlu kamapanje za parlamentarne izbore, pošto pojedine stranke na taj način poručuju da su Rusi u Srbiji dobrodošli.
Protokol opšteg karaktera, nema konkretnih projekata
Protokol o saradnji kao osnovne pravce saradnje dve kompanije navodi izgradnju novih hidro i termokapaciteta, uključujući male hidroelektrane, razmenu informacija o aktuelnim i perspektivnim projektima u oblasti elektroenergetike, kao i zajednički nastup na tržištima drugih zemalja.
Mesec dana nakon potpisivanja Elektroprivreda Srbije bi trebalo da dostavi ruskom partneru spisak projekata koje bi želela zajednički da realizuje, dok Inter Rao ima dva meseca da se izjasni za koje od njih je zainteresovan.
U protokolu, međutim, nisu navedeni konkretni projekti, iako je u medijima objavljeno da su Rusi pre svega zainteresovani za izgradnju hidroelektrana, a da se među potencijalnim projektima pominjala i dogradnja termoelektrana Kolubara B i Nikola Tesla B.
U dokument se ističe da nijedan od kompanija nema obavezu da sa drugom zaključi ugovor i ne utvrđuje obavezu zaključenja ugovora o zajedničkoj realizaciji projekta, niti ograničava pravo EPS-a da samostalno odredi način sprovođenja izabranih projekata, nezavisno odredbi protokola. Protokol važi do 1. jula 2009. godine, a ne postoji obaveza da ga ratifikuju Vlada Srbije ili Parlament.
