Izvor: B92, 13.Okt.2010, 18:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EK: Skroman rast BDP Srbije u 2010.
Brisel -- Evropska komisija navodi da je snažniji izvoz uticao na to da Srbija u prvoj polovini godine zabeleži rast bruto domaće proizvoda (BDP) za skromnih 1,2 odsto.
Došlo je do laganog ekonomskog oporavka Srbije, ali i dalje je nezaposlenost velika, deficit platnog bilansa je uvećan iako je, zahvaljujući porastu izvoza, spoljnotrgovinski deficit smanjen, ističe se u ekonomskoj analizi EK.
"Glavni doprinos rastu BDP je došao od snažne izvozne aktivnosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zahvaljujući postepenom ekonomskom oživaljavanju u zemljama koje su glavni partneri Srbije, kao i smanjenju vrednosti dinara", navodi se se u analizi.
Navodi se i da je u drugom tromesečju 2010. rast BDP Srbije iznosio dva odsto i kaže da je ostvariv plan od srpske vlade da se BDP u ovoj godini uveća za 1,5 odsto, pod uslovom da se nastavi i rast industrijske proizvodnje.
Evropska komisija kaže da je spoljnotrgovinski deficit Srbije do septembra sveden na 3,4 milijarde evra, što je za sedam odsto manje nego u istom razdoblju prošle godine, uz rast izvoza od 20,3 odsto. Priliv deviza i direktnih stranih investicija, dodaje se, do avgusta je bio slabiji nego u istom periodu 2009.
Ukupni spoljni dug Srbije u julu je nešto smanjen, ali je ukupno ove godine uvećan za 1,5 milijardi evra i dostigao 23,3 milijardi evra, odnosno blizu 80 odsto BDP. Javni dug je do septembra porastao za preko milijardu evra i dostigao 11 milijardi evra, što je 36,3 odsto BDP.
Manjak u budžetu Srbije se od januara do avgusta povećao i trebalo bi da dostigne 4,8 odsto BDP do kraja godine.
Vlada Srbije, naveli su analitičari u Briselu, prihvatila je dopune zakona o budžetskom sistemu, da bi ojačala fiskalnu disciplinu na srednji rok. To bi uz jačanje upravljanja tim sektorom, kao i novi zaonkon o penzijskom sistemu, "moglo ojačati dugoročnu stabilnost državnih finansija", ocenila je Evropska komisija.
Inflacija je, prema toj analizi, u prvoj polovini godine jenjavala, dostigavši stopu od 4,7 odsto, ali je u julu ponovo krenula naviše zbog rasta cena hrane, manje vrednosti dinara i očekivanja rasta potrošnje.
Evropska komisija smatra da će "do kraja godine inflacija biti u gornjoj ravni predviđanja Narodne banke Srbije da bi trebalo da se kreće između četiri i osam odsto".
U Srbiji je, navodi se zatim, ekonomsku aktivnost povukao sektor usluga, dok je industrijska proizvodnja nastavila da raste i u drugom tromesečju, uz skok od šest odsto za godišnje razdoblje. I u septembru je, dodaje se, industrijska proizvodnja imala godišnji rast od 4,7 odsto. Porasla je i privatna potrošnja u Srbiji.
"Uprkos postepenom ekonomskom oporavku, stanje na tržištu radne snage je slabo, uz milion i 850.000 zaposlenih, što je istorijski najniži nivo", navodi se u analizi.
Broj nezaposlenih se, prema zvaničnim podacima Beograda, u septembru smanjio za 2,1 odsto, u odnosnu na isti mesec prošle godine, ali je ukupno prema ranijim podacima bilo 573.000 nezaposlenih, odnosno 19,2 odsto radno-sposobnog stanovništva.
Evropska komisija navodi da je porast plata za prvih osam meseci bio skroman zbog zamrzavanja primanja u javnim službama, ali je dostigao neto rast od 2,4 odsto.
Kako se navodi u analizi, Srbija je sa Međunarodnim monetarnim fondom dogovorila rast zarada u državnom sektoru u 2011. godini.
Pratite specijal: NIS na berzi
