Izvor: B92, Beta, 06.Avg.2010, 09:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EK: Potrebna revizija budžeta
Brisel -- Evropska Komisija u svom najnovijem izveštaju ocenila je da Srbija mora da revidira budžet za 2010. godinu.
U tom izveštaju se navodi i da su znaci privrednog oporavka država Zapadnog Balkana polovinom ove godine "oskudni", osim nešto bolje situacije u Srbiji.
U izveštaju se navodi i da je domaća tražnja slaba, kao i da nezaposlenost ne jenjava, a "kao posledica toga su državne finansije pod jakim pritiskom u više zemalja regiona", navodi se u internom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izveštaju Komisije u Briselu.
Kako se dodaje u izveštaju, "ohrabrujuće je u većoj meri" to što je u regionu došlo do povećanja izvoza, ali i pada uvoza zbog pada potrošnje i recesije, što je slučaj s Hrvatskom, Makedonijom i Crnom Gorom.
Takođe se navodi da, uprkos planiranom smanjivanju budžetskih troškova, Srbija i Hrvatska pre svega moraju ići na reviziju budžeta, jer će manjak biti još veći.
Evropska komisija je već ranije među važne ciljeve pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana EU postavila smanjivanje budžetskog manjka i javnih dugova.
Tu Brisel ima podudarna viđenja s Međunarodnim monetarnim fondom, naglašavajući da Srbija i još neke države regiona ne mogu stalno računati na nove kredite ili pomoć EU i svetskih finansijskih organizacija da bi popunjavali budžet.
Recept se vidi u sređivanju finansija, privlačenju investicija za prvenstveno izvoznu proizvodnju, zato što je spoljnotrgovinski deficit svih država Zapadnog Balkana "rak rana" sve većeg spoljnog i državnog duga.
To je, međutim, nametnulo i pitanje da li Zapadni Balkan treba da kroz povećanu budžetsku potrošnju, povećanje plata i penzija, što znači i veće zaduživanje države, podstakne domaću potrošnju, u očekivanju da to dovede do veće proizvodnje i oporavka.
U suštini, u EU se smatra da evropski model izvlačenja iz svetske recesije, što je naročito vidljivo na primeru Nemačke, pokazuje rezultate, a temelji se na uvođenju nadzora nad finansijskim sektorom koji mora biti okrenut kreditiranju proizvodnje, a ne špekulaciji.
I posebno na uvođenju jedinstvenije ekonomske politike za praktično sve članice EU, uz dugoročne nadzirane mere kresanja budžetskih deficita i javnih dugova.
