Izvor: B92, 30.Sep.2011, 22:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EK: Neće nas valjda Slovačka kočiti
Bratislava -- Bilo bi bilo nezamislivo da Slovačka zakoči progres ka jačanju odgovora zone evra na dužničku krizu, saopštila je Evropska komisija.
Slovačka bi to mogla da uradi time što ne bi obezbedila parlamentarnu podršku uvećanju fonda zone evra za spasavanje finansijski ugroženih članica.
Ta zemlja je najveća prepreka za uvećanje obima i nadležnosti Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), jer je njena vladajuća partija Sloboda i solidarnost (SaS) >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << do sada odbijala da u parlamentu odobri ekspanziju EFSF.
Uvećanje tog fonda su dogovorili lideri evrozone u julu, a tu meru je većina parlamenata članica tog monetranog bloka već odobrila.
Proširenje EFSF je u utorak odobrila Nemačka, a danas Austrija. Austrijski parlamentarci su odobrili da Austrija garantuje 21,6 milijardi evra (29,4 milijarde dolara) za EFSF, u poređenju sa sadašnjih 12,2 milijarde evra. Ako bi svih 17 članica evrozone odobrile uvećanje tog fonda, on bi imao na raspolaganju 440 milijadi evra.
Odgovarajući na sve veće pritiske iz inostranstva, uključujući one na sastanku nemačke kancelarke Angele Merkel i premijerke Slovačke Ivete Radičove, partija SaS je saopštila da je otvorena za razgovore o iznalaženju kompromisa.
Komesar Evropske unije za medjuinstitucionalne odnose i upravu, Slovak Maroš Šefčovič je posle sastanka sa predsednikom Slovačke Ivanom Gašparovičem rekao da Slovačka rizikuje da izgubi svoj ugled zbog oklevanja da odobri proširenje EFSF.
"Ne mogu da zamislim ponovno dogovaranje dokumenata i sporazuma EFSF van onoga što je već dogovoreno, nakon što su mnoge članice, uključujući Nemačku, odobrile proširenje", rekao je Šefčovič.
Nova nadležnost EFSF bi uključivala mogućnost povećavanja preliminarnih kreditnih linija ugroženim članicama i, u nekim slučajevima, kupovinu suverenih obveznica.
Barozo kritikovao predloge o upravljanju evrozonom
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo nazvao je nerealnim predlog Francuske i Nemačke da se evrozonom upravlja putem sastanaka država članica, ističući da proces donošenja odluka treba da bude centralizovan.
Francuska i Nemačka, koje ostvaruju oko polovine bruto domaćeg proizvoda evrozone, predložile su održavanje dva godišnja samita na kojem bi vlade članica zone evra raspravljale o ekonomskoj politici.
"Iluzija je misliti da sa 17 privreda evrozone i njihovih 330 miliona građana može da se upravlja održavanjem dva sastanka čelnika vlada godišnje", izjavio je Barozo.
Predsednik Evropske komisije umesto toga smatra da su potrebne snažnije institucije EU. "Neće dati rezultate ako se propisi koji treba da obezbede stabilnost evrozone prepuste u ruke samo članicama", istakao je Barozo.
