Izvor: B92, Beta, Tanjug, 13.Jan.2009, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EI: Bužet nedovoljno restriktivan
Beograd -- Stručnjaci Ekonomskog instituta u Beogradu kažu da budžet Srbije za 2009. nije dovoljno restriktivan i da bi zbog toga moglo doći do rebalansa.
Stamenković je rekao da realistične procene o rastu BDP-a za 0,5 odsto
Ekonomista Miladin Kovačević izjavio je prilikom predstavljanja novog broja časopisa Makroekonomske analize i trendovi i Konjukturni barometar da je budžet projektovan u novembru prošle godine, u drugim makroekonomskim okolnostima. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Prema njegovim rečima, u budžetu bi moglo nedostajati oko 18 milijardi dinara prihoda, a bužetski deficit mogao bi da se poveća sa 1,5 odsto BDP na 2,5 odsto BDP.
Govoreći o mogućnosti povećanja PDV-a, on je rekao da bi ta mera bila iznuđena i da ne bi imala značaja na duži rok. "Povećanje PDV-a može nadoknaditi prihode, ali na duži rok to nije produktivno", rekao je Kovačević i dodao da bi povećanje PDV-a značilo manji promet i bežanje u sivu ekonomiju. Kovačević je naveo da je suština reformama, pre svega u reformi javnog sektora.
Urednik tog biltena Stojan Stamenković rekao je da se u 2009, po optimističkoj proceni može očekivati rast BDP od tri odsto, dok je realna procena da taj rast bude 0,5 odsto. Govoreći o optimističkoj proceni, on je kazao da bi po tome rast BDP u 2010. bio četiri odsto, a u 2011. oko šest odsto, ali da to pretpostavlja izlazak iz krize.
Ključno pitanje je i mogući priliv investicija u 2009. godini, navodi Stamenković, dodajući da je procena da bi investicije ove godine mogle biti 2,75 milijardi dolara. Takođe, po tom scenariju, očekuje se realan pad tražnje za 2,4 odsto.
Stamenković je rekao da realistične procene o rastu BDP-a za 0,5 odsto, polaze od pretpostavke da će se opadajući trend industrijske proizvodnje održati šest meseci, kao i da će investicije biti manje za 14 odsto. Po tom scenariju, rekao je Stamenković, domaća tražnja mora realno da opadne za 4,7 odsto.
Urednik biltena Makroekonomke analize i trendovi kaže da je teško u ovom trenutku proceniti kako će se kretati kurs dinara, jer to zavisi od procene i spremnosti banaka da ulaze u rizik kupujući devize, jer ako ih kursne razlike u roku od 14 dana obezvrede, banke su na gubitku.
Stamenković je rekao da je "protiv toga da se utvrdi realni kurs, jer se ne zna šta je to" i založio se za slobodno fluktuiranje kursa, ali i za intervencije koje će sprečavati šokove, dodajući da je zadatak NBS da spreči špekulacije banaka na deviznom tržištu, jer je stabilan kurs u interesu privrede.
