Izvor: B92, 08.Jun.2016, 12:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ECB zakoračila u potpuno novu oblast
Frankfurt -- Evropska centralna banka će zakoračiti u neistraženu teritoriju, otpočinjanjem kupovine kompanijskih obveznica kako bi podstakla usporeni rast u evrozoni.
Pored ključnih kamatnih stopa koje su već ispod nule i deljenja ogromnih finansijskih sredstava širom 19-članog bloka, Banka će sada isključiti bankarske posrednike i finansijske institucije bilo direktnom ili kupovinom kroporativnih dužničkih hartija na tržištu obveznica, izveštava agencija Frans pres.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
U okviru takozvanog programa kupovine korporativnog sektora (CSPP), ECB će kupovati korporativne obveznice s investicionim rejtingom denominovane u evrima, koje dospevaju u roku od šest meseci do 30 godina.
Kupovine će obavljati putem nacionalnih banaka Belgije, Finske, Francuske, Nemačke, Italije i Španije.
Ovih šest nacionalnih centralnih banaka će objavljivati liste obveznica koje imaju na nedeljnoj osnovi, počev od ponedeljka 18. jula, ne otkrivajući njihov tačan iznos.
ECB je saopštila da neće kupovati obveznice koje izdaju banke ili banke ćerke - ali da može da kupi obveznice, na primer, automobilske kompanije kao što je Folksvagen koji posluje preko svoje "interne banke".
Centralna banka evrozone je takodje navela da će biti moguća i kupovina obveznica, čak i kada rejting firme padne ispod investicionog nivoa, takozvani "pali andjeli".
Šef ECB-a Mario Dragi se nada da će to pomoći naporima za oživljavanje slabe ekonomske aktivnosti u evrozoni, u kojoj su mnoge od 19 članica podbacile u ostvarivanju svog ciljanog rasta.
Bilo koja kompanija koja ima sedište ili ogranak u evrozoni s visokim kreditnim rejtingom moći će da koristi ECB kao izvor jeftinog finansiranja, uključujuci i auto kompanije, farmaceutske firme i avio-prevoznike.
Banka sa sedištem u Frankfurtu, koja već kupuje vladine ili državne obveznice, počeće da troši milijarde evra svakog meseca na slične dužničke hartije korporacija.
Nada se da će kompanije iskoristiti novac za ulaganje, čime bi podstakle rast, otvarale nova radna mesta i pogurale cene naviše.
Spori rast evrozone suočava se sa klizanjem inflacije u minus, koja preti opasnom spiralom pada cena i plata. ECB ima za cilj da inflaciju vrati na dva odsto ili neznatno ispod toga, što se smatra zdravim nivoom za privredni rast.
Kako bi podstakla kreditiranje u bloku, ECB je prvo stavila nevidjenu količinu jeftinih zajmova na raspolaganje bankama pod uslovom da ih odobravaju kao kredit za privredu i i domaćiunstva.
Banka je zatim krenula s programom velike kupovine aktiva, poznatog kao kvantitativno labavljenje, ili QE.
Tu šemu je poboljšala povećanjem sredstava sa 60 milijardi na 80 milijardi evra mesečno, do marta 2017. godine, pri čemu je deo dodatnog novca banka opredelila za nove kupovine korporativnih obveznica, podseća francuska agencija.
