Izvor: B92, 08.Dec.2011, 20:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ECB spustila kamatu na jedan odsto
Frankfurt -- Evropska centralna banka (ECB) smanjila je ključnu kamatu u zoni evra da bi pomogla oživljavanje ekonomije.
Međutim ECB, kako je izjavio njen predsednik Mario Dragi, ne planira veću kupovinu obveznica čemu se nadalo tržište.
ECB je spustila baznu kamatu za četvrt procentnog poena, na jedan odsto, i najavila da će produžiti ročnost hitnih zajmova bankama i preduzeti druge mere za stimulisanje kreditiranja i investiranja.
Sniženje kamatne stope >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ima za cilj da podstakne rast privrede evrozone, za koju ekonomisti očekuju da će početkom 2012. skliznuti u recesiju.
Evropska centralna banka (ECB) snizila je prognozu privrednog rasta u evrozoni za 2012, ali i podigla prognozu inflacije za 17 zemalja koje kao valutu koriste evro. Banka predviđa da će rast 2012. biti svega 0,3 odsto, što je dosta ispod ranije prognoziranih 1,3 odsto. ECB je za ovu godinu predvidela rast BDP od 1,6 odsto. ECB je takođe iznela prvu prognozu za 2013, kad bi privredni rast trebalo da ubrza na 1,3 odsto. Banka predviđa da će inflacija iduće godine usporiti na dva odsto, a 2013. na 1,5 odsto. U evropskom monetarnom bloku se ove godine očekuje inflacija od 2,7 odsto, dok je cilj ECB da inflaciju drži ispod, ali blizu dva odsto.
Posle govora Dragija, cena akcija na berzama i vrednost evra prema konkurentskim valutama su opale jer su investitori očekivali agresivniju akciju ECB uoči kritičnog samita EU dok ekonomija zone evra klizi u recesiju zbog dužničke krize.
Današnje smanjenje ključne kamate je drugo za pet nedelja. Analitičari ocenjuju će ono imati ograničen uticaj, u najboljem slučaju samo na stanje privrede u 17-članoj zoni evra. Analitičari su uglavnom računali na veće kresanje kamate, za 50 procentnih poena.
Poređenja radi, ključna kratkoročna kamata američke Banke za federalne rezerve je od nula do 0,25 odsto, a Banke Engleske 0,5 odsto.
Govoreći o podsticajima za bankarski sektor, Dragi je objavio da će banke sada moći da se "ultra jeftino" zadužuju kod ECB na 36 meseci, uz mogućnost početka od godinu dana.
Takođe će banke moći da, kao kolaterale, koriste imovinu koja se slabije vrednuje, uključujući hipoteke i bankarske zajmove.
ECB nastoji da pomogne ekonomiji zone evra i dozvoljavajući manje rezerve banaka, čime će se osloboditi novac za kredite i investicije.
Dragi: Nema veće kupovine obveznica
Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi kaže da ne postoji nikakav dogovor sa vladama članica evrozone da ECB poveća kupovine vladinih obveznica u zamenu za postizanje sporazuma o pooštravanju propisa radi sprečavanja da članice evrozone nagomilavaju dugove.
Kupovina obveznica bi snizila troškove pozajmljivanja prezaduženih članica, ali je ECB ranije predočila da je na vladama da srede svoje finansije.
Izjava Maria Dragija je usledila nakon što je ECB danas snizila svoju ključnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena, na rekordno nizak nivo od jedan odsto i ukazala da će odobravati dugoročne zajmove bankama evrozone i preduzimati druge mere radi stimulisanja kreditiranja i investiranja.
To je drugo kresanje kamatnih stopa za svega pet sedmica, ali se tržišta nadaju da bi ECB mogla uskoro preduzeti agresivnije mere radi spasavanja evra. Oni kažu da čak ni sporazum o smanjenju dugova, ni agresivnija intervencija ECB ne bi rešili duboke probleme u evrozoni - anemičan ekonomski rast i visoku nezaposlenost u pojedinim članicama i dugoročne trgovinske deficite.
