Izvor: B92, 11.Avg.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ECB smanjuje kamate?
Frankfurt/London -- Evropska centralna banka (ECB) bi do kraja ove godine mogla da olabavi kamatnu politiku.
Žan Klod Triše (Jean-Claude Trichet)
To bi se moglo desiti uprkos sadašnjim uveravanjima njenog predsednika Žan Klaoda Trišea da će se, zbog rekordno visoke inflacije u zoni evra, bančine interesne stope tokom narednih meseci možda i uvećati.
Triše je, posle sastanka čelnika ECB izjavio da bitka protiv inflacije u zoni evra, koja je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << trenutno oko četiri odsto na godišnjem nivou, ostaje i dalje "vrhunski prioritet" i da zbog toga i nije promenjena bazna bančina kamata od 4,25 procenata.
ECB je prošlog meseca, zbog sve žešćih inflatornih pritisaka u zoni evra, bila prinuđena da baznu kamatu uveća za četvrt procenta, a Triše je tada rekao da bančina kamatna politika "jeste i ostaje osnovno oružje u borbi protiv inflatorne opasnosti".
Šef valutnih analitičara filijale Unikredit banke u Minhenu Gerhard Švarc upozorava, međ utim, da se na finansijskim tržištima umnožavaju glasine da bi ECB pre kraja ove godine trebalo da snizu postojeću baznu kamatu i tako pomogne oživljavanju sve tromije privrede zone evra.
Većina tržišnih igrača na evropskim deviznim i efektnim berzama sve više je, međutim, uvereno da će ECB i sa postojećim nivoom bazne kamate uspeti da obuzda dalji skok inflacije. To bi kasnije, kako se veruje, tokom poslednjeg ovogodišnjeg tromesečja otvorilo prostor za smanjenje kamatnih stopa.
Monetarne vlasti Velike Britanije su, uprkos višemesečnom usporavanju rasta ostrvske privrede, čvrsto rešene, poput rukovodstva ECB, da visokom baznom kamatom, od pet odsto, pariraju oštroj inflaciji i po cenu ekonomske stagnacije, ističe se u agencijskim izveštajima koji se zasnivaju na izjavi šefa Banke Engleske Mervina Kinga.
Operativno rukovodstvo Uprave federalnih rezervi SAD je ove sedmice očekivano sledilo primer ECB i Banke Engleske i nije menjalo postojeću dvoprocentnu baznu kamatu, mada su neki tržišni eksperti sa Vol strita prethodno pozivali čelnike američke emisione banke da "ispolje hrabrost" i "olabve cenu zaduživanja".
Fed se, međutim, odlučio da više ne rizikuje, pogotovo posle podataka da su američke potrošačke cene u junu uvećane oko pet odsto u odnosu na isti lanjski mesec.
Američka centralna banka je od septembra minule do aprila ove godine sedam puta smanjivala baznu kamatu, za ukupno 3,25 odsto, pa je sada ta kamata niža od realne inflatorne stope u SAD, što znači da u narednim mesecima pre treba očekivati rast nego pad interesnih stopa pod kontrolom Feda.
U krugu najuticajnijih zapadnih centralnih banaka najpostojaniju kamatnu politiku već godinama vodi centralna Banka Japana (BOJ) koja još od februara minule godine nije menjala poluprocentnu baznu interesnu stopu.
BOJ je u periodu od 2000. do jula 2006. imala gotovo nultu baznu kamatu, od svega 0,10 odsto, jer se japanska ekonomija tada borila sa deflacijom, koja se pojavljuje u uslovima negativnog rasta potrošačkih cena, ekonomske stagnacije i osetnijeg pada unutrašnje tražnje.
Japan je, u medjuvremenu, beležio sve postojaniji ekonomski rast, ali je inflacija ove godine, zbog sve skuplje nafte i prehrambenih proizvoda, takođe postala zabrinjavajuća pojava.
Situacija oko nivoa kamata u Velikoj Britaniji je, među svim pomenutim zemljama, najkomplikovanija, jer BoE, prema oceni domaćih ekonomista, nema mnogo prostora za manevrisanje. Poznati ekonomski analitičar Stiven King je za dnevnik "Indipendent" ocenio da, sudeći prema primeru iz najnovije prakse BoE, "monetarna politika postaje sve bespomoćnija u odnosu na inflatorne izazove".
King kaže da bi ta centralna banka, ako želi u potpunosti da elimniše inflatornu pretnju, morala još da povisi kamate, što bi bio težak udar za nacionalnu ekonomiju, koja već grca pod teretom niže tražnje, skoka nezaposlenosti i opšteg rasta cena.
Zaključak koji King izvodi na osnovu načina vodjenja kamatne politike BoE, ali i drugih najsnažnijih centralnih banaka, je prilično pesimističan, jer on priznaje da su se prilike u globalnoj ekonomiji, zbog procesa ubrazane globalizacije, toliko izmenile da američki Fed i druge glavne centralne banke više nisu efikasne kao u ranijem periodu, kada su manje zavisile od spoljnih uticaja i razvoja situacije na svetskoj privrednoj sceni.
