Izvor: B92, 12.Jun.2018, 17:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ECB razmatra okončanje programa podsticaja
Frankfurt -- Evropska centralna banka (ECB) razmotriće kada i kako da okonča program podsticaje kupovinom obveznica.
To će imati dalekosežne posledice na štediše kao i na zadužene evropske države.
ECB, koja određuje monetarnu politiku za 19 država koje koriste evro, kupuje za 30 milijardi evro mesečno vladine i korporativne obveznice od banaka. Taj program bi trebalo da traje makar do septembra, ali i duže ako bude neophodno.
Analitičari ocenjuju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da je odluku o izlasku iz programa, koji bi mogao imati nekoliko prelaznih koraka, mogla da bude donesena u četvrtak ili na sastanku 26. jula. Među scenarijima je smanjenje obima otkupa od septembra i onda prestanak na kraju godine.
Kraj podsticaja bi bio deo velike promene u globalnoj ekonomiji. ECB bi se pridružila američkim Federalnim rezervama u gašenju ogromnih monetarnih podsticaja pokrenutih za borbu protiv Velike recesije. Očekuje se da će Fed sutra podići svoje referentne kamate.
ECB-ov otkup obveznica, pokrenut u martu 2015, upumpao je sveže štampan novac u privredu, što bi u teoriji trebalo da podigne inflaciju ka ciljanom nivou od nešto ispod dva odsto. Inflacija je u evrozoni na godišnjem nivou u maju bila na 1,9 odsto, ali je potrebno da ostane na ciljnom nivou i posle povlačenje podsticaja.
Pažnju tržišta prošle nedelje je privukao zvaničnik ECB-a Peter Praet koji je rekao da će sastanak u četvrtak biti prilika da se razmotri kada ugasiti program podsticaja. Praet nadzire privredu u ECB-u kao član šestočlanog izvršnog odbora i s tog položaja predlaže monetarnu politiku za raspravu i odluku 25-članom upravnom savetu.
Uticaj podsticaja otkupom obveznica osetio se širom privrede evrozone.
Njime je podignuta cena akcija, obveznica i nekretnina, ali su smanjene kamate štedišama. Pomogao je snižavanju cene zaduživanja evropskih vlada, pošto je otkup obveznica spustio njihove cene i prinose.
Na primer, italijanska vlada, koja je ima drugi najveći dug u evrozoni posle Grčkee na 132 odsto bruto domaćeg proizvoda, plaćala je samo 2,79 odsto godišnje za pozajmice na 10 godina. To je manje od 2,96 odsto koliki je prinos na 10-godišnje američke obveznice.
ECB nastavlja povlačenje iz podsticaja uprkos previranjima u Italiji gde je nova populistička vlada dovela u pitanje ograničenja u potrošnji i zaduživanju koja su nametnuta članicama evrozone. Zabrinutost zbog italijanske politike izazvala je velika pomeranja na finansijskom tržištu u toj zemlji, ali su se i ona na kraju smirila.
Analitičari iz Komercbanke (Commerzbank) Jerg Kramer i Mihael Šubert kažu da će ECU možda uskoro morati da okonča program podsticaja u svakom slučaju jer postoji mogućnost da više nema obveznica koje se mogu otkupiti. ECB je ograničila sebe da ne može otkupiti više od trećine obveznica neke države kako ne bi bila dominantni kreditor te zemlje.
S očekivanjem da će otkup obveznica završiti do kraja godine, oni kažu, sada će pažnja biti na tome koliko će se čekati pre početka podizanja referentnih kamata.
Sada su kratkoročne kamate ECB-a na nuli, a kamata na depozite komercijalnim bankama je na minus 0,4 odsto. Negativna kamata je kazna s ciljem da se banke primoraju da pozajmljuju novac a ne da ga čuvaju.
