Izvor: B92, Tanjug, 15.Maj.2010, 17:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EBRD: Rast BDP- a Srbije 2,1 odsto
Zagreb -- Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) objavila je da je smanjila procenu rasta BDP Srbije u 2010. godini, na 2,1 odsto.
Tom novom procenom ekonomske situacije u EBRD regionu očekivana stopa ekonomskog rasta Srbije manja je za 0,3 procentna poena nego u januarskoj proceni.
Srbija će i pored toga, zajedno sa Makedonijom, čiji će rast bit 2,2 odsto, imati najveći rast BDP-a u jugoistočnoj Evropi u 2010. godini, navodi se u izveštaju. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
EBRD je novu procenu stope rasta BDP u jugoistočnoj Evropi snizila za jedan procenti poen, na 1,2 odsto, pošto je, kako se navodi, u prvim mesecima ove godine bilo malo potvrda održivog ekonomsko oporavka.
Glavni ekonomista EBRD Erik Berglof kazao je da je EBRD region, koji obuhvata zemlje u tranziciji u Evropi i Aziji, pretrpeo dublju recesiju i sporo se oporavlja od drugih regiona u razvoju. Berglof je ocenio da su procene rasta i dalje veoma nesigurne pošto je došlo do promene rizika iz unutrašnjih na spoljne zbog grčke krize i slabijeg rasta u evrozoni.
Procena rasta BDP u EBRD regionu, koji obuhvata zemlje u tranziciji, za 2010. povećana je na 3,7 odsto, sa januarskih 3,3 procenta, ali sa znatnim razlikama medju državama i kako se navodi u izveštaju, zahvaljujući snažnijem ekonomskom rastu u najvećim privredama u Rusiji, Turskoj i Poljskoj.
U izveštaju se navodi da je pred zemljama istočne Evrope je neizvestan period oporavka od svetske ekonomske krize pri čemu prete nove opasnosti fiskalnog pritiska i finansijske nestabilnosti u zapadnoj Evropi. Projektovani rast je smanjen u slučaju Rumunije i Bugarske, dok je oporavak većine zemalje i dalje spor.
Oporavak iz duboke recesije je spor posebno u baltičkim zemljama i u jugoistočnoj Evropi gde je malo znakova trajnijeg poboljšanja. Projekcije rasta u tim zemljama su smanjene od poslednjeg izveštaja EBRD-a u januaru.
"U većini zemalja jugoistočne Evrope stopa oporavka će verovatno ostati troma, s očekivanim prosečnim rastom za ovu godinu od 0,3 odsto, u poredjenju s januarskim predvidjanjem od 1,2 odsto, i za 2,9 odsto sledeće godine", navodi se u izveštaju.
Pored toga, kriza u Grčkoj može negativno da utiče na nekoliko zemalja koje s Grčkom imaju jake veze u trgovini, investicijama i finansijama. Rast će biti negativan ili na nuli u Bugarskoj i Rumuniji.
U izveštaju se navodi da su unutrašnji rizici po ekonomiju u zemljama istočne Evrope smanjeni u proteklih nekoliko meseci, ali da su zato povećani spoljašnji rizici zbog fiskalnih problema i finansijske nestabilnosti u zapadnoj Evropi.
"Ohrabrujuće je što se za sada kriza u Grčkoj nije znatnije prelila u tranzicioni region; to, ipak, ostaje mogućnost, posebno u zemljama jugoistočne Evropskim gde su grčke banke snažno pristune.Druga opasnost je slabiji rast u EU kao rezultat ili fiskalne konsolidacije ili obnovljenih problema u evropskom bankarskom sektoru", navodi se u izveštaju EBRD-a.
Značajniji oporavak se predvidja u Rusiji, Slovačkoj, Madjarskoj, Turskoj i Jermeniji. U izveštaju se navodi da centralna Evropa i baltički region imaju korist od izvoza u Zapadnu Evropu i od većeg nego očekivanog priliva kratkoročnog kapitala.
"Očekuje se da će taj region u celini imati rast od 1,8 odsto ove godine u poredjenju 1,4 koliko je predvidjeno u januaru i tri odsto u 2011", navodi se izveštaju, ali i dodaje da postoje upečatljive razlike, pri čemu Poljska znatno podiže prosek dok su Litvanija i Letonija tek počele oporavak.
