Izvor: B92, 23.Jan.2010, 17:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EBRD: Najviši rast u Srbiji
London -- EBRD smatra da će privredni rast u Srbiji biti 2,4 odsto, što je najveći rast koji bi u 2010. trebalo da ostvari neka od šest republika bivše Jugoslavije.
Evropska banka za obnovu i razvoj navodi da će najveći privredni rast među bivšim jugoslovenskim republikama, posle Srbije, ove godine imati Makedonija i iznosiće dva odsto, dok će uspon privredne aktivnosti u Sloveniji biti 1,9 procenata. Prošle jeseni, EBRD je ovogodišnji privredni rast u Srbiji procenila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na jedan odsto.
Hrvatska i Bosna i Hercegovina u 2010. mogu ostvariti minimalnu stopu privrednog rasta od 0,6 procenata, dok je za Crnu Goru očekivani ekonomski uspon od svega 0,4 odsto.
Srbija bi iduće godine trebalo, zajedno sa Makedonijom, da bude lider ekonomske ekspanzije u regionu sa stopom rasta od 3,2 odsto, dok će uspon makedonske privrede u tom periodu biti nešto veći, odnosno 3,8 procenata, predviđa EBRD.
Slovenija u 2011. može očekivati ekonomski rast od 2,7 odsto, Hrvatska i Crna Gora od dva procenta, a BiH 1,9 odsto, navodi EBRD, uz napomenu da će situacija u privredi celog regiona istočne i srednje Evrope i državama nastalim posle rasada Sovjetskog Saveza, biti i dalje nestabilna.
Nakon što je prošle godine bruto domaći proizvod u tridesetak država na koje se rasprostire aktivnost EBRD smanjen u proseku za nešto više od 6 odsto, u 2010. očekuje se prosečan rast BDP u tom regionu od 3,3 procenta, u poređenju sa oktobarskom projekcijom rasta od 2,5 odsto.
EBRD za 2011. prognozira prosečan privredni rast u tom regionu od 3,8 odsto.
Delovi jugoistočne Evrope bi mogli imati koristi od oporavka cena metala, kao na primer Srbija i Makedonija, ili od priliva kapitala posle nedavnog poboljšanja rejtinga, kao što je slučaj u Turskoj, prognoziraju stručnjaci EBRD-a i upozoravaju da će oporavak u Rumuniji i Bugarskoj, verovatno, biti usporen zbog pooštravanja fiskalne politike.
Revidiranje prognoze najviše je posledica boljih pokazatelja od očekivanih u četiri velike ekonomije tog regiona - Poljskoj, Turskoj, Rusiji i Kazahstanu, što je rezultat viših cena sirovina, kao i nastavka priliva kapitala u velikim privredama u naglom usponu.
Glavni ekonomista EBRD-a, Erik Berglof, ocenio je da je "oporavak i dalje slab, uz veliku neujednačenost u celom regionu. Postepeni globalni oporavak daće podršku regionalnom rastu, ali će lokalni faktori usporiti taj rast."
Berglof smatra da će odgovarajuća politika u javnom i privatnom sektoru i mere za sređivanje finansijske situacije, restrukturisanje dugova i oslobađanje od loših aktiva doprineti postizanju održivog rasta kreditnog tržišta i podstaći ekonomski oporavak.
EBRD je saopštila da će u regionu i ubuduće slediti opreznu politiku kreditiranja, jer rastući obim loših zajmova i dalje opterećuje finansijsku situaciju u bankama i umanjuje njihovu mogućnost obezbeđivanja finansija, potrebnih regionu za izlazak iz krize.
