Izvor: B92, 15.Nov.2017, 15:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Džejms Ruf o Srbiji: Impresivan preokret

Srbija je uspela da stabilizuje privrednu situaciju u poslednje tri godine. Hoće li ta dostignuća ostati održiva zavisi od toga da li su srpski narod i njihove vođe spremni da ih učine održivim.

Pre implementacije trogodišnjeg stand-by aranžmana (SBA) potpisanog 2015. godine, Srbija je bila veoma ekonomskih neuravnotežena, kako iznutra, tako i spolja. Vlada, koja je izabrana u aprilu 2014., prepoznala je izazove koji su proistekli iz te neuravnoteženosti i odlučila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da se potpuno posveti rešavanju problema. U trenutku početka realizacije aranžmana, posledice globalne finansijske krize su znatno oslabile, ali su rizici vezani za izvoz Srbije i spoljašnje izvore finansiranja i dalje bili prisutni. Kako bi se osigurala protiv takvih rizika i bolje usaglasila svoj politički okvir, Vlada je zatražila podršku MMF-a za novi privredni program kroz implementaciju preventivnog stand-by aranžmana za razdoblje od 36 meseci i u iznosu od 935,4 miliona dinara (200 odsto kvote).

Na kraju misije, obavili smo ekskluzivni intervju sa g-dinom Rufom u kojem smo detaljno razgovarali o rezultatima aranžmana, preostalim izazovima i preduslovima koji moraju da se ispune ako Srbija želi da postignuti rezultati budu održivi srednjoročno gledano. Takođe smo se dotakli i istorije aranžmana između Srbije i MMF-a.

- Da li biste mogli za nas da ocenite ishod trogodišnjeg aranžmana sa Srbijom?

Srbija je vrlo uspešna u stabilizaciji privredne situcije u poslednje tri godine. Pre početka programa, javne finansije bile su u izuzetno lošoj situaciji, a zemlja suočena sa najvećim fiskalnim deficitom u Evropi i brzim rastom javnog duga, dok je, s druge strane, rast stagnirao. Do kraja 2017. godine očekujemo da će budžet biti okvirno uravnotežen, a dug pasti. Veće poverenje ogleda se u znatno nižim kamatnim stopama i snažnim investicijama iz domaćih i stranih izvora. Privredna aktivnost i stopa zaposlenosti su u porastu, a nezaposlenost naglo pada. Reforme u finansijskom sektoru se intenzivno sprovode, kako bi banke bile dovoljno zdrave da podržavaju rast. Iako ima još puno posla, došlo je do značajnog napretka u ostalim područjima strukturnih reformi obuhvaćenih programom, poput restrukturiranja preduzeća u državnom vlasništvu, reforme javne uprave i jačanja poslovne klime. Sve u svemu, to je bio impresivan preokret.

- Koji je značaj ovog aranžmana u retrospektivi, tj. u smislu istorije aranžmana koje je Srbija prethodno imala sa MMF-om?

Kada je program pokrenut, postojalo je nasleđe nezavršenih reformi i neuspelih pokušaja rešavanja fundamentalnih problema koji su ugrožavali privredu Srbije od tranzicije iz socijalizma. U prošlosti, neki programi su napušteni u toku realizacije. Drugi su uspešno završeni, ali onda su ti osnovni problemi u srpskoj privredi doveli do toga da se neuravnoteženost ponovo pojavi. Aktuelni program pokušava da nauči lekcije iz ovog iskustva tako što se hvata u koštac sa strukturalnim problemima u privredi, dok se isto vreme bavi pitanjem fiskalnog deficita. Ali to ne znači da je posao završen. Upravo suprotno – iako stabilizacija nudi razne prilike, ona mora da se zaštiti, a dalje reforme su potrebne da bi se ostvario viši održivi rast privrede. Samo to će osigurati da se životni standard ljudi u Srbiji približi životnom standardu u zemljama Zapadne Evrope.

- Koliko su ostvareni rezultati održivi srednjeročno gledano?

Postignuti rezultati su održivi onoliko koliko srpski narod i njegovi lideri budu spremni da ih učine održivim. S obzirom na to koliko je teško bilo neophodno fiskalno prilagođavanje, nadam se da niko u Srbiji ne želi da dozvoli da se neravnoteža opet pojavi, niti da žele da dozvole da fiskalni troškovi u državnim preduzećima opet porastu. Ali nema garancije da će nešto trajati zauvek. Dobra politika je rezultat dobrih političkih odluka i rada na razumevanju i podršci neophodnih reformi.

- U kojim oblastima MMF želi da radi sa srpskom vladom u budućnosti?

Srbija je članica MMF-a i mi ćemo blisko sarađivati sa vlastima, na bilo koji način za koji oni budu smatrali da je koristan. Sigurno je da ćemo sprovoditi redovno praćenje i davati preporuke o političkim odlukama koje su neophodne kao podrška rastu i otvaranju novih radnih mesta. Vlasti takođe razmatraju opcije za nastavak intenzivnije saradnje sa još jednim programom kojeg Fond podržava i mi smo više nego spremni da sa njima sarađujemo na tome.

- Koji su najvažniji zadaci za Srbiju kako bi zemlja ostvarila veći rast?

Prioritet Srbije je jak i održiv rast, koji mora da predvodi privatni sektor. Ključni preduslov je da se održi makroekonomska stabilnost koja je ostvarena, što znači okruženje sa niskom inflacijom, niskim kamatnim stopama i poverenje u valutu koje dozvoljava kompanijama da planiraju i ulažu u budućnost. Pored ovoga, Srbija mora da izgradi institucije tržišne ekonomije. Na primer, javna administracija i usluge koje odgovaraju na potrebe građana i kompanija; infrastruktura koja podržava poslovanje i izvoz; razvijena imovinska prava i predvidivost u pravosudnom sistemu; fer konkurencija i mnogo manji neformalni sektor; socijalna zaštita koja pomaže siromašnim građanima da učestvuju u privredi; te obrazovanje koje obezbeđuje veštine neophodne za modernu privredu. Ovo je široka i dugoročna agenda, a u nekim od ovih oblasti nismo daleko odmakli od početka. Ali što se brže ove reforme budu sprovodile, to će brže Srbija stići na svoje odredište. Diplomacyandcommerc

Nastavak na B92...