Izvor: B92, 06.Sep.2011, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve trećina građana pogodila kriza
Beograd -- Više od dve trećine građana Srbije tvrdi da je ekonomska kriza u velikoj meri pogodila njihova domaćinstva, pokazalo istraživanje EBRD-a.
Od 33 zemlje obuhvaćene istraživanjem Evropske banke za obnovu i razvoj, Srbija je na drugom mestu po pogođenosti domaćinstava krizom.
EBRD je ispitivanje o uticaju svetske ekonomske krize na život običnih ljudi uradila u zemljama Jugoistočne Evrope, Kavkaza, centralne Azije i u Rusiji, ali je obuhvatila i razvijene >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zemlje Zapadne Evrope, zbog poređenja.
Zaključak istraživača jeste da su domaćinstva zemalja u tranziciji dosta pogođena krizom. Uticaj krize bio je veći u Jugoistočnoj Evropi i na jugu Kavkaza, a manji u centralnoj Aziji i Rusiji. Takođe, uticaj krize mnogo je veći u zemljama u tranziciji nego u razvijenim zapadnim zemljama, navodi se u istraživanju.
Ekonomista Zoran Popov ističe da je Srbija vodila pogrešnu ekonomsku politiku, pa ga zato ne čude ovakvi podaci iz istraživanja EBRD-a. "Veliki pad zaposlenosti u Srbiji posledica je gašenja industrijskih preduzeća. Država je trebalo da ih revitalizuje, a ne da ih što brze privatizuje", kaže Popov, i dodaje da ni na polju razvoja poljoprivrede nije mnogo urađeno.
Analitičari EBRD-a objašnjavaju da veliki pad zaposlenosti tokom krize u Srbiji može da objasni zašto je više od dve trećine građana izjavilo da ih je kriza pogodila jako ili prilično. "Tako je Srbija druga zemlja po pogođenosti krizom, uprkos manjem padu BDP-a od drugih zemalja u 2009. godini", stoji u izveštaju EBRD-a.
Domaće ekonomske analitičare nije začudio ovakav rezultat istraživanja. Profesor Ljubomir Madžar naglašava da se radi o ličnom utisku građana i subjektivnom doživljavanju krize.
"Ekonomske prilike u Srbiji pre krize bile su lošije nego u drugim zemljama. Građani su pretrpeli hiperinflaciju, sankcije, bombardovanje, proizvodnja je bila uništena i još se nije vratila na nivo iz 1989. Posle svih odricanja, prirodno je i da manje pogoršanje građani dožive kao veliki udar na standard", kaže Ljubomir Madžar.
Prema pokazateljima EBRD-a, domaćinstva u Srbiji, pored BiH, najviše su osetila smanjenje doznaka iz inostranstva, što takođe ne čudi Ljubomira Madžara.
"To je vrlo ozbiljno pogodilo srpska domaćinstva jer mnoga žive samo od tih prihoda. To se posebno odnosi na staračka seoska domaćinstva koja su pretrpela veliki udar zbog smanjenja ili čak prestanka primanja doznaka", navodi on.
