Izvor: B92, 22.Jan.2014, 20:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dvadeset godina "Avramovog dinara"

Beograd -- Pre 20 službenik Svetske banke Dragoslav Avramović izlečio je tadašnju hiperinflaciju u SRJ "novim dinarom" koji je vredeo koliko i jedna nemačka marka.

U osvrtu na Avramovićevu reformu, Radio-televizija Srbije podseća da se monetarna politika od tada dosta promenila, ali i da centralna banka još nije uspela da do kraja povrati poverenje u domaću valutu koje je tada prokokcano.

Pre dvadeset godina svi smo bili milijarderi, a u isto vreme jednako siromašni, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << podseća RTS. Mnogi su tada gradom hodali sa koferom punim para. Iz današnje perspektive ovaj opis 1993. godine možda zvuči filmski, ali smo tada sa mučninom u stomaku jedva čekali da sve prođe.

Te 1993. godine za svežanj najvrednijih novčanica od 500 milijardi dinara mogla je da se kupi gumica sa kosu. Što je bilo više nula na novčanicama, to su one manje vredele, a često su mogle da se vide bačene na ulici.

Agoniju hiperinflacije prekida Dragoslav Avramović 1994. godine. Iz Svetske banke dolazi u banku sa najgorim rejtingom u tadašnjem evropskom monetarnom svetu. Dvadeset četvrtog januara predstavlja novi dinar, koji je vredeo koliko i jedna nemačka marka.

"Vi ste imali jednu kadu u koju je neprekidno tekla prljava voda, i ona se prelivala i potopila je čitavu zemlju. On je onda došao, izvukao čep, pustio da voda isteče, stavio čep i pustio emisiju novog novca", slikovito tadašnje stanje za RTS opisuje urednik časopisa MAT Stojan Stamenković.

Novi dinar postao je super dinar, a Avramović je imao nepodeljenu podršku naroda. Članovi grupe "Ateist rep" slavili su ga i u "Godini kulture", ljudi su prestali da očekuju da će cene

svakog sekunda rasti, a država je mogla da odahne, jer je počela da prikuplja poreze.

Bivša guvernerka NBS Kori Udovički kaže da je Avramović stavio pritisak na dugmad da bi se presekla dva začarana kruga - "inflatorna očekivanja i to što više niste možete da pokrivate ni najosnovnije troškove jer vam se prihodi devalviraju pre nego što dođe do naplate".

Narod je novi dinar Dragoslava Avramovića slavio kao spas. Međutim, da li su, kako tvrde pojedini stručnjaci, program 1 dinar 1 marka, bio je više politička nego ekspertska odluka?

"Ono što profesija ukazuje to je da je najlakše lečiti hiperinflaciju, kad biva sve uništeno uključujući i valutu, jer onda se kreće od početka - to je upravo bilo uvođenje novog dinara", ističe profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić.

Devedeset šeste godine Dragoslav Avramović smenjen je sa mesta guvernera, dinar polako počinje da klizi, a divlji ulični kurs već odavno je bio mnogo važniji od onog zvaničnog.

Kurs je najpre korigovan na 3,3, umesto 1:1, da bi jedna marka krajem 1998. godine vredela 6 dinara, a već 1999. godine za jednu nemačku marku na crnom tržištu bilo je potrebno 30 dinara.

A kako smo radili posle 2000. godine?

Ako je 1994. bila prekretnica za dinar devedesetih, onda je 2000. to bila za otvorenu privredu posle 5. oktobra. Od tada Srbija primenjuje takozvani prljavo plivajući kurs. Narodna banka ne brani određeni nivo kursa već samo povremeno reaguje na deviznom tržištu kako bi sprečila velike oscilacije kursa.

Pojedini stručnjaci veruju da je to bila greška i da je 2000. trebalo pustiti dinar da se sam snalazi na tržištu, odnosno primeniti klasičan plivajući kurs.

"Da smo to primenjivali, mi ne bismo potrošili toliko novca iz deviznih rezervi, na podlozi deviza koje su posledica privatizacije i zaduživanja, ne bi se privatni sektor toliko zadužio, ne bi se država toliko zadužila, a ono izvozni sektor bi bio 10, 15 godina forsiran kroz to, i onda bi se rađale nove firme nova preduzeća, ukrupnjavala bi se srbijanska privreda na osnovu izvoza", smatra profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić.

Međutim, direktorka Centra za visoke ekonomske studije Kori Udovički, kaže da to ne može tako lako da se planira.

"Ja sam u učestvovala indirektno u donošenju tih odluka, pošto sam bila u timu MMF-a. Vi ne znate gde je prava ravnoteža. I u stvari je za očekivati da dinar ojača posle izlaska iz sankcija, kada se popravlja vaša pozicija na spoljnom tržištu", kaže Udovički.

Bivša guvernerka naglašava da je na jačanje dinara tada uticala i velika količina deviza koja je ulazila u zemlju.

"To je pritisak kom su bile izložene, to su godine kada su sve zemlje koje su iole bile perskpektivne dobijale veliki priliv kapitala i na razne načine su morale da se bore protiv toga da im ne postane suviše nerealan kurs", kaže Kori Udovički.

Urednik časopisa MAT i član Saveta NBS Stojan Stamenković kaže da monetarna politika nije bila problem, već fiskalna politika, politika privatizacije i to što je ogroman kapital koji je dobijen privatizacijom otišao u potrošnju.

Od 2000. menjali su se guverneri, ali je monetarna politika bar u jednom bila ista - dinar je slabio, a guverneri su govorili da su im vezane ruke i da nemaju čaroban štapić. Poručivali su da krivca treba tražiti u državi koja troši preko svojih mogućnosti, a da dinar jasno, kao toplomer, pokazuje koliko je situacija vruća.

"Vi možete da spuštate temperaturu i da ga malo hladite, ali pravo stanje tela, ili pravo zdravlje, dolazi sa fiskalne strane, tu nema uopšte dileme", ističe Kori Udovički.

Dve decenije - dva rekorda

U poslednje dve decenije Narodna banka postigla je dva rekorda. Prvi je hiperinflacija sa početka priče, a drugi je ono čime se čelnici narodne banke danas hvale - najniža inflacija u poslednjih 40 godina. Međutim, Kori Udovički kaže da bi bilo sjajno da smo to postigli uz normalnu ekonomsku aktivnost.

"Ovo što mi sada imamo je zapravo deflacija, zato što Srbija nije još završila svoje strukturne reforme, ona nije u stanju da normalno zdravo raste, uz jako nisku inflaciju", ističe bivša guvenerka.

Đorđe Đukić smatra da nije dobro imati stopu inflacije preko ciljane, što je najčešće bio slučaj, ali se isto tako zna da je podjednako opasno da stopa inflacije koja je ostvarena bude daleko ispod donjeg praga.

Sa druge strane, Stojan Stamenković kaže da je ovo danas za sada dobro.

"Ja hoću to da branim, ali ne znam koliko dugo ću moći da branim ako mi ne budemo imali i fiskalnu startegiju i investicione programe, koji će da promene situacije upravo u tim sektorima", ističe član Saveta NBS.

Iako su svi guverneri od 2000. pa do danas savetovali građane da štede u dinarima, dešava se upravo suprotno. Ako nešto i ostane od plate, većina trči do menjačnice da kupi evre i čuva ih u nekoj od fioka.

Kori Udovički ne veruje da će građani ikada prestati da razmišljaju u evrima, dok ne postanemo deo EU i na putu da preuzmemo evro.

Za razliku od obične politike, u monetarnoj politici važi pravilo - kad se jednom izgubi kredibilitet, teško se ponovo stiče. I to je najvažnija lekcija iz 90-ih godina. Ali, ako je za utehu, dobra posledica hiperinflacije je što će svaki političar danas dobro razmisliti da li će se igrati tuđim novcem.

Nastavak na B92...

Telegraf.rs: Dvadeset godina “Avramovog dinara”

BKTV News: Dve decenije od “Avramovog dinara”