Izvor: Politika, 21.Jan.2012, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dva lica spoljne trgovine

Pored stalnog povećavanja izvoza i smanjivanja minusa u trgovanju sa svetom, mora da se menja i struktura robe koju prodajemo strancima

Srbija je u periodu januar–novembar 2011. godine izvezla robu vrednu 7,73 milijardi evra, što je za 16 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Spoljnotrgovinski deficit od 5,28 milijardi evra, povećan je 11,2 odsto, ali je pokrivenost uvoza izvozom bila 59,4 odsto i veća je u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kada je iznosila 58,3 procenta.

Podaci o spoljnoj trgovini, naročito kada je reč o rastu izvoza, lepša su strana statistike srpske ekonomije za 2011, ali i za 2010. godinu, u kojoj je izvoz povećan za 17,7 odsto, doduše posle drastičnog pada u 2009. od 22 odsto u dolarima. Ali, ta slika je još daleko o onoga što nam treba da bi se u narednim godinama obezbedio održivi razvoj, odnosno izbegle neprijatnosti kao što su dalji rast nezaposlenosti i siromaštva i visoka zaduženost zemlje u devizama.

Zato upućeni tvrde da se neće preterati ako se kaže da je stalno povećavanje izvoza uslov našeg opstanka.

Poređenja radi, Srbija je u periodu 2001–2008. ostvarivala relativno visoke godišnje stope rasta izvoza robe i usluga (20,9 odsto u evrima). Međutim, ni tako visok rast nije doprineo povećanju učešća robnog izvoza u BDP-u (22,2 odsto u 2008), što je te godine, posle Albanije, bio najslabiji rezultat u Evropi.

Pored stalnog povećavanja izvoza i smanjivanja minusa u trgovanju sa svetom, mora da se menja i nepovoljna struktura robe koju prodajemo strancima. U strukturi izvoza po nameni proizvoda u protekloj deceniji najviše su bili zastupljeni proizvodi za reprodukciju.

– Rast našeg izvoza je u velikoj meri posledica rasta cena proizvoda koje izvozimo – ukazuje Saša Đogović, saradnik instituta za tržišna istraživanja.

– Usled rasta globalne tražnje, naročito povećanja berzanskih cena sirovina i repromaterijala, koje uglavnom izvozi srpska privreda, plasman robe na strano tržište značajno se povećava. To su, nažalost, pretežno proizvodi niže faze prerade, koji ne mogu doprineti stabilnom i sigurnom razvoju zemlje i značajnijem rastu životnog standarda stanovništva, posebno kada se radi o berzanskim proizvodima, čije su cene podložne promenama.

Od lamentiranja nad pogubnim devedesetim i promašajima ekonomske politike u protekloj deceniji nema vajde, ljudi od struke su predložili ,,šta da se radi”. Autori „Postkriznog modela razvoja 2011–2020”, predočenog javnosti prošlog leta, poručili su vlastima da što pre napuste do tada primenjivani recept koji je podsticao uvoz i potrošnju, na račun, najblaže rečeno, zapostavljene proizvodnje i izvoza. Sve s ciljem da se omogući ,,održivi razvoj”, što u najkraćem znači da se spreči dalji rast nezaposlenosti, siromaštva i svega što ono sa sobom donosi.

To može da se ostvari ako se postigne prosečan godišnji rast industrijske proizvodnje, pre svega razmenjivih dobara, za 6,9 odsto. Tako bi se omogućilo godišnji rast izvoza od 13,5 odsto i povećanje njegovog učešća u bruto domaćem proizvodu na 65 odsto. Uz godišnji prosečni rast BDP od 5,8 odsto, vrednost svega proizvedenog u 2008. od 34,26 milijardi evra, što je 4.651 evro po stanovniku, u 2020. bi dostigla prosečnih 8.000 evra po stanovniku, odnosno 52,7 milijardi evra. I, što je najvažnije, nova ekonomska politika donela bi 400.000 radnih mesta.

Kako nedavno reče Stojan Stamenković, jedan od autora ekonomskim vlastima ponuđene nove razvojne strategije, već sada je jasno da će najpoželjnija prosečna godišnja stopa rasta BDP do 2020. od 5,8 odsto ostati samo ,,sanak pusti”. Pred nama su godine velike neizvesnosti.

Dr Miroslav Zdravković, autor izvozne strategije u modelu razvoja do 2020, ukazuje da ekonomska i monetarna vlast ipak mora da preduzima ono što može.

– Pre svega, mora da se izbegava realni rast vrednosti dinara – ističe Zdravković. – Pored toga, neophodan je i nastavak evropskih integracija, uz istovremeno povećavanje ekonomske saradnje u regionu CEFTA. Već više od jedne decenije imamo sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, ali nisu iskorišćene velike mogućno izvoza u tu zemlju, kao i zemlje OPEK-a i Mediterana. Istini za volju, ni pripadnike naše dijaspore nismo ubedili da u Srbiji vredi ulagati da bi se iz nje izvozilo bez carine na tržište od oko 800 miliona stanovnika.

Ekonomisti kažu da bi stalno povećavanje stranih direktnih investicija bilo veoma poželjno. Ali, prema Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2011. godinu, Srbija je rangirana na 95. mestu na listi koja obuhvata 142 zemlje. U protekle četiri godine Srbija je pogoršala svoj rang na listi SEF-a za 10 mesta dok su zemlje Zapadnog Balkana u proseku poboljšale svoj rang za takođe 10 pozicija.

Čelik na top listi

Od početka 2011. do kraja novembra u ukupnoj vrednosti izvoza najveći udeo imale su sirovine i repromaterijal – 66,9 odsto (7,25 milijardi dolara), a slede roba za široku potrošnju 25,1 odsto (2,71 milijardi dolara) i oprema osam procenata (873,1 miliona dolara).

Konkretnije, kaže zvanična statistika, u izvozu Srbije u tom periodu najveće učešće imali su gvožđe i čelik sa 942 miliona dolara, obojeni metali – 832 miliona, električne mašine i aparati – 693 miliona, žitarice i proizvodi od njih – 664 miliona i povrće i voće – 601 milion.

Aleksandar Mikavica

objavljeno: 22.01.2012

Nastavak na Politika...

Radio Televizija Vojvodine: Srednjebanatski okrug: Rast proizvodnje i izvoza