Izvor: Večernje novosti, 12.Nov.2012, 22:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dužnima država prašta kamatu
KO ne plati na mostu, u Srbiji često ne plati ni na ćupriji. Dužnicima po raznim osnovama država je više puta praštala kamate - na neplaćene komunalne usluge, struju, a sada je u najavi i otpis "zateznih" poena poreskim neplatišama. S druge strane, tek je nedavno Ustavni sud stavio tačku na dosadašnju metodologiju "zidanja" kamata na kamatu. A upravo je takav obračun, mnoge koji uđu u krug neplaćanja, osuđivao na propast. Država praštanjem kamata, s jedne strane, šalje poruku da >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << nije problem ne plaćati obaveze. S druge strane, to je izgleda jedini način da izvuče makar deo onoga što joj se duguje. Šansu da isplate Poresku upravu, kako se čulo od Zajednice preduzetnika, nema najmanje 100.000 radnji. STRUJA MINISTARKA energetike Zorana Mihajlović najavila je otpis kamata na dug za električnu energiju. Potrošači u Srbiji za struju duguju ukupno milijardu evra. Polovinu "minusa" upisali su građani, a ostatak preduzeća.KONFORMNA METODA USTAVNI sud je obračun kamate po takozvanoj konformnoj metodi proglasio neustavnom 12. jula ove godine. Obračun kamate na kamatu na poreske dugove prestaće sa početkom sledeće godine, jer je izbačena iz zakona. I "Elektroprivreda Srbije" je obećala da će poštovati odluku Ustavnog suda. Ovakav način obračuna kamate je jugoslovenska zaostavština. Postojao je u svim bivšim republikama. Stručnjaci objašnjavaju da je dobar za poverioce, a poguban za dužnike. - Jedan od načina da se reši problem velikih dugova za struju jeste otpis kamata, ali sve obaveze po osnovnom dugu moraju da se plate - kaže Zorana Mihajlović. - S obzirom da je stanovništvo siromašno, jedna od mogućnosti je da se osnovni dug plati uz pomoć banaka i na rate. Sve dok se ne urade socijalne karte, u Srbiji neće biti lako primeniti tržišnu cenu električne energije. Dug građana iz godine u godinu pravi svega 2,5 odsto domaćinstava. Njihove obaveze prema EPS čine čak 60 odsto ukupnog duga stanovništva, što je oko 30 milijardi dinara. Pojedinačno svaka ova kuća ima dug veći od 100.000 dinara. Od skoro 400.000 preduzeća, čak 70 odsto njih neredovno plaća struju. - Razmišlja se o otpisu kamata na dug za struju, ali takva odluka još nije doneta - rekao je u ponedeljak Rasim Ljajić, ministar trgovine. - S jedne strane moraju biti zaštićene najugroženije kategorije stanovništva, ali i da se nađe način da Elektroprivreda Srbije funkcioniše i da bude modernizovana. Ministar je podsetio da socijalno ugrožene kategorije stanovništva već imaju pravo na popust prilikom plaćanja računa za struju, ali da ga ne koriste jer nisu uredne platiše i ne mogu da izmire prethodna dugovanja. POREZI U toku je javna rasprava o Nacrtu zakona o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga. Ukoliko ga Skupština usvoji u sadašnjem obliku, velikim preduzećima dug će mirovati godinu dana, dok će za male i srednje preduzetnike ovaj rok biti dve godine. Da bi stekli pravo na mirovanje i eventualni otpis kamata, preduzeća moraju redovno da izmiruju tekuće obaveze i to počev od novembra. Ako glavnicu vrate odmah, otpusuje im se odmah i kamata. Ukoliko dug miruje godinu ili dve, a redovno plaćaju tekuće obaveze, kamata im se otpisuje iz dva dela. Kamata je u slučaju većine poreskih dužnika veća od početnog duga.KOD BANKARA NEMA DŽABE KADA vam bankar ponudi "grejs period" u otplati kredita, to nikako ne znači da tih nekoliko meseci dužnik nema trošak vraćanja zajma. Za sve vreme trajanja grejs perioda, dužnik mora banci uredno da plaća kamatu, a nakon isteka tog perioda, počinje da otplaćuje i pripadajući deo glavnice. Banka se, uglavnom, kod određivanja grejs perioda vodi zahtevom klijenta i svojom procenom. Kod trenutno aktuelnih subvencionisanih kredita za likvidnost privrede, rok otplate je pet plus 13 meseci. Tako se tokom grejs perioda pet meseci plaća samo kamata, dok se preostalih 13 meseci otplaćuje deo glavnice i kamate. - Aktivna preduzeća u Srbiji trenutno duguju ukupno 518 milijardi dinara - saznajemo u Poreskoj upravi. - Od toga 340 milijardi dinara su kamate. Kazna za neuplaćivanje poreza i doprinosa je za preduzetnike od 50.000 do 500.000 dinara, a za preduzeća od 100.000 do milion dinara. Ministarstvo finansija i privrede je razmišljalo i o tome kako da nagradi one koji poreze nisu zanemarili. Nagrada će im, kako je objasnio ministar Mlađan Dinkić, biti to što će dužnici sada njima vraćati dugove, umesto da daju novac na kamate. KOMUNALIJE GRADSKO veće Beograda je i pred kraj prošle godine građanima omogućilo da dugovanja za "Infostan" izmire na rate uz otpis dela kamate. Uplatom prve rate, svi postupci pred sudovima se zaustavljaju. Rata ne može da bude manja od računa za komunalne usluge, pa rok otplate zavisi od veličine duga i mesečnog obračuna. DOZVOLE U poslednjoj deceniji Srbija već peti put pokušava da reši problem legalizacije bespravno sazidanih objekata. Sve verzije Zakona o planiranju i izgradnji "pale" su na ovom ispitu, ne samo zbog obimne dokumentacije već i zato što bespravni graditelji nisu želeli, ili nisu bili u mogućnosti da plate nekoliko hiljada evra za potrebne papire. Sada se planira katastarska legalizacija, koja podrazumeva trošak od svega 100 evra po objektu. Naravno, država mora da reši pitanje 1,3 miliona objekata sazidanih bez dozvola, jer je veliki broj tih zdanja i nikao njenom krivicom. Ali, najava katastarske legalizacije izazvala je negodovanje onih koji su već izmirili obaveze i pribavili sve papire. Jedino se ne bune oni, koji za to imaju najviše razloga. Oni, koji su legalno, uz dokumentaciju, koju su pribavljali i po dve-tri godine, zidali svoje domove plaćajući sve paprene takse, naknade, saglasnosti, priključke.
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
