Izvor: Blic, 05.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dužnička kriza preti građanima
Dužnička kriza preti građanima
Ne ulazite olako i bez dobre računice u kreditne aranžmane, sve su glasnija upozorenja ekonomista upućena stanovništvu. Dužnička omča po jednima samo što nije počela da steže građane, dok po drugima razloga za paniku bar za sada nema. Svi se, međutim, slažu u jednom - treba biti oprezan prilikom zaduživanja.
- Narod je željan i para i kredita, a kod nas kao da postoji navika da se ljudi zadužuju. Strane banke su u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << našle lovište za dobru zaradu. Velike i agresivne marketinške kampanje utiču na ljude da uzimaju zajmove. Promućurni bankari, međutim, raznim klauzulama maksimalno su se zaštitili, tako da po njih rizik i ne postoji, jer se dug vraća u realnim iznosima - kaže dr Miloje Kanjevac, direktor Instituta za tržišna istraživanja.
Da je stabilnija situacija, pitanje 'ropstva' možda i ne bi bilo postavljeno. Kako kaže naš sagovornik, brojnim zaposlenima posao je neizvestan, a jedino što je izvesno jeste rata za otplatu kredita.
- Dužnička kriza preti. Najviše zbog toga što kurs dinara nije realan. Stvara se iluzija o jeftinom servisiranju duga. Evro je sada slabiji nego što bi trebalo da bude, tako da zaduživanje na ovom nivou kursa deluje kao povoljno. Građani ne vode računa da dinar može da depresira, odnosno oslabi, tako da njihova rata koju otplaćuju u dinarima, a indeksirana je u stranoj valuti, može da se drastično poveća. Plate se, međutim, ne vezuju za evro - naglašava dr Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište.
Prosečna kreditna zaduženost zaposlenih, prema podacima iz aprila, jeste 850 evra. Mesec dana ranije bila je u proseku za 40 evra manja. Dužnici svoje obaveze skoro stoprocentno izmiruju. Samo oko dva-tri odsto je sporno. Ono što zabrinjava nije visina dugovanja, već tempo po kojem se stanovništvo zadužuje.
- Mislim da naši građani nisu ludi i da niko ne uzima kredit a da ne razmišlja o njemu. Drugo je pitanje da li su svi u stanju da prepoznaju gde se kriju zamke banaka. Zaduženost u odnosu na zemlje u okruženju nije visoka, ali brine njena brzina. Postoje dve grupe građana koje uzimaju kredit, oni koji time rešavaju tekuće probleme i oni sa većim prihodima koji kreditom kupuju trajna potrošna dobra. I jedni i drugi moraju da budu svesni da u tržišnom liberalizmu svi snose rizike i zato treba biti oprezan - upozorava dr Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Po njegovim rečima, rastuća tražnja za kreditima jeste odraz potrošačke gladi kod siromašnijeg stanovništva. Kreditna logika kod mlađih osoba i zaposlenih je drugačija. Oni misle da će imati bolju budućnost, koja podrazumeva i veće plate, a samim tim i da će lakše vraćati pozajmljeno.
Ekonomisti procenjuju da nije problem u zaduženosti građana odnosno stanovništva, već teškoća nastaje zbog veoma brzog rasta zaduživanja kod banaka.
Danijela Nišavić
.jpg)
