Izvor: B92, 12.Mar.2011, 06:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dužnici plaćaju tek kad dođe tužba
Beograd -- Opomena iz Čačka, da će dug za struju od nesavesnih potrošača biti naplaćen tako što će im se zapleniti stanovi i kuće, odjeknula je među građanima Srbije.
Sličnih slučajeva u nekim drugim gradovima, iako je spisak dužnika poprilično veliki još uvek nema.
Prema podacima iz januara dugovanja domaćinstava za struju i grejanje na celoj teritoriji Srbije bila su oko 36,7 milijardi dinara, dok su građani i privreda zajedno državi dužni više >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od 79 milijardi dinara.
Do krajnje mere, odnosno pokretanja sudskog postupka, stiže se retko jer kako su nam rekli u nekoliko javno komunalnih preduzeća u Srbiji dužnici čim „stigne do opomene" ili pretnje tužbom odluče da plate svoje račune. Građani su, tvrde u JKP, mnogo savesniji od privrede, pa je uglavnom mnogo više onih koji izmiruju svoje obaveze redovno, što se najbolje vidi na primeru glavnog grada.
Iseljena porodica iz Čačka
Otac i sin Dragan i Marko Sretenović, koji su odlukom suda iseljeni iz svog stana u Čačku zbog duga od 127.000 dinara, već 11 dana nemaju stalan smeštaj. Dragan se snalazi tako što, kako sam tvrdi, uglavnom spava u upravnoj zgradi groblja, gde inače radi, a dečaku u pomoć priskaču školski drugovi koji mu pružaju prenoćište i obrok. Kažu da ne žele da se razdvajaju i odbacuju svaku mogućnost da Marko odsedne u prihvatnom centru dok na duži rok ne reše stambeno pitanje.
U Beogradu građani duguju ukupno šest milijardi dinara za neplaćenu struju, ali polovina tog iznosa ide na račun 12.000 domaćinstava, pa je prema rečima Sandre Alagić iz Elektrodistribucije Beograd, samo protiv njih podneta tužba.
"Nema slučaja da je u glavnom gradu neko došao do toga da mu se zbog duga za struju oduzme stan ili bilo šta drugo. Utužili smo 12.000 onih koji ne plaćaju, ali i tu imamo apsurdnu situaciju da oni čim im tužba stigne dolaze i plaćaju svoj račun", kaže Alagićeva. Najoštrija mera EDB-a dosad je, prema njenim rečima, isključenje struje, ali i kada se to desi potrošači gotovo odmah izmiruju svoje obaveze.
"Nemamo veliki problem jer naplata ide mnogo bolje a gotovo 50 odsto korisnika redovno izmiruju svoje obaveze i zato ostvaruju popust od pet odsto. Neplatiša je malo, manje od dva odsto", napominje Sandra Alagić.
EDB je za prošlu godinu podneo oko 20.000 tužbi protiv domaćinstava koja duguju za električnu energiju 707 miliona dinara, a u prva dva meseca ove godine EDB je podneo i 2.706 tužbi protiv građana koji duguju 105 miliona dinara.
Zasad jedini slučaj gde je sud doneo odluku da zbog duga za struju zapleni stanove nesavesnim potrošačima desio se u Čačku, gde je Osnovni sud u ovom gradu odredio takvu meru protiv nekoliko domaćinstava.
U komunalnom preduzeću Čačak su istakli da su se na ovakav korak odlučili jer „ni na jedan drugi način nisu uspeli da naplate dugovanja koja pojedinačno premašuju i 600.000 dinara". Isti postupak je u toku za još desetoro korisnika grejanja u Čačku, koji takođe imaju velika dugovanja i već ranije donete izvršne odluke suda.
Nišlije šampioni među dužnicima
U Osnovnom sudu u Nišu do sada nije bilo slučajeva da je zbog prinudne naplate potraživanja javnih preduzeća građanima oduzimana nepokretna imovina, kaže portparol Osnovnog suda u Nišu Miodrag Grujović.
U ovom sudu, međutim, kažu da je u toku 2010. povećan broj predloga za izvršenje naplata po osnovu tužbi državnih i gradskih javnih preduzeća.
Javna i komunalna preduzeća u Nišu, ipak, radije pribegavaju dobrovoljnoj naplati dugovanja, kroz akcije u kojima građanima nude povoljnosti pri izmirenju dugova, koji se mogu plaćati i na rate.
Jednu od povoljnosti za nekoliko hiljada socijalno najugroženijih porodica ponudila je ovih dana i niška Elektrodistribucija, koja je u dogovoru sa gradskim rukovodstvom i Centrom za socijalni rad, donela odluku da im neće „seći struju", bez obzira na visinu njihovih dugovanja, ukoliko od 1. januara ove godine budu redovno izmirivale tekuće račune.
Nišlije, inače, spadaju među „šampione" među komunalnim dužnicima. Elektrodistribuciji trenutno duguju oko 5,6 milijardi dinara, a EPS ih je više puta nazvao „najvećim dužnicima u Srbiji". Ukupan dug Nišlija prema Gradskoj toplani je oko 770 miliona, a prema JKP Naisus, koji grad snabdeva vodom, oko pola milijarde dinara.
Niš je, inače, grad sa urušenom privredom i prosečnim primanjima koja su ispod republičkog proseka, kao i sa jednom od najvećih stopa nezaposlenosti u Srbiji, pošto je na evidenciji filijale Nacionalne službe za zapošljavanje više od 35.000 ljudi.
Kragujevac: Dužni po 300 evra
Dugovi Kragujevčana za struju, vodu, grejanje i ostale komunalne dažbine dostigli su rekordnih 4,5 milijardi dinara. Taj iznos je ravan godišnjim budžetskim prihodima četvrtog po veličini grada u zemlji
Ako se u obzir uzme poslednji popis, prema kome u Kragujevcu živi 175.000 stanovnika, ispada da svaki žitelj „srpskog Detroita", u proseku, duguje gotovo 300 evra za razne komunalne troškove.
Javno stambeno preduzeće Kragujevac je „presavilo tabak" i nedavno podnelo čak 7.500 tužbi protiv neredovnih platiša. Dugovi građana za takozvanu objedinjenu naplatu, u koju ulaze računi za grejanje, odnošenje smeća, te ekološka i taksa za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, iznose oko 600 miliona dinara.
Prema podacima iz Elektrošumadije, koja pokriva Kragujevac i nekoliko okolnih opština, građani sa ove teritorije duguju za struju neverovatne 3,3 milijarde dinara. Kragujevčani za vodu duguju 440 miliona, a za odnošenje smeća oko 120 miliona dinara.
U Vodovodu već nekoliko godina postoji mogućnost reprogramiranja duga, a prema rečima portparola ovog komunalnog preduzeća Zorana Prokića, vremenski period otplate određuje se u dogovoru sa dužnicima.
Prema rečima Zorana Jovanovića, člana Gradskog veća za komunalna pitanja, reprogramiranje dugova na 36 mesečnih rata jedini je način da se od građana naplati „bar koliko-toliko". Ovim reprogramiranjem, kaže Jovanović, biće obuhvaćeni svi dužnici još od 2003. godine, a broj tužbi koje je Javno stambeno podnelo, objašnjava on, odnosi se samo na „taze", odnosno prošlogodišnje neplatiše.
"Najgore u svemu je to što oko 70 odsto građana redovno izmiruje svoje obaveze, dok manjina, uglavnom imućnijih, kasni preko svake mere ili uopšte ne plaća račune. Reč je o bahatim pojedincima koji se godinama voze na grbači redovnih platiša, a to su oni koji jedva krpe kraj s krajem", navodi Jovanović.
