Izvor: Politika, 05.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duži rok, viša kamata
Štednja znači deponovanje novca, ali i investiranje. Dok na jednoj strani investiranje, u zavisnosti od kretanja na tržištu, podrazumeva zaradu, ali i gubitak, deponovanje novca kod banaka i drugih finansijskih institucija je nesumnjivo sigurniji izbor.
Onog trenutka kada počnete da razmišljate o štednji, bitno je da shvatite da ona nije samo ekonomska kategorija već i svojevrsno stanje karaktera.
Štednja predstavlja i osnovu svakog ekonomskog uspeha, ne samo pojedinca već i čitavih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << društava. Moderni svet finansija nudi različite mogućnosti za investiranje i zaradu, ali nosi i rizike od gubitaka i neuspeha. Da li će pojedinac svoj novac koji nije potrošen kupovinom robe i usluga uložiti u investicioni ili penzioni fond, kupovinu hartija od vrednosti ili će ga deponovati kod banaka, stvar je lične odluke, ističe Dragan Jovanović, predsednik Izvršnog odbora Čačanske banke
Nebitan je iznos kojim se počinje štednja. Mnogo je važnije da se novac redovno deponuje. Na kraju svakog perioda na koji ste oročili novac u prilici ste da se uverite u rezultate i da razmislite da li da iznos koji izdvajate za štednju povećate ili da produžite rok na koji štedite, jer vam duži obezbeđuju i višu kamatu. Naravno, treba obratiti pažnju i na to, da li banka prikazuje nominalnu odnosno efektivnu kamatu, to jest da li je prikazana efektivna stopa po kojoj će se sredstva oploditi, što znači da će se kamata naknadno umanjiti za iznos poreza na prihode od kamata.
Da li ćete štedeti u domaćoj ili stranoj valuti, takođe je lični izbor.
Na primer, ukoliko je oročeno 1.000 evra 30. septembra 2006. po kamatnoj stopi od četiri odsto na godišnjem nivou, na isti dan ove godine imaćete na raspolaganju 1.040 evra. Pošto je evro u istom periodu depresirao sa 82 dinara, koliko je vredeo 30. septembra 2006, na 78,86 koliko je iznosio 30. septembra 2007, realan iznos koji bi se podigao je 1.001,70 evra.
Ukoliko ste odlučili da istu sumu oročite takođe na godinu dana, ali u dinarima, uz kamatu od 11 odsto godišnje 30. septembra 2007. raspolagali biste iznosom od 1.110 evra na ime glavnice i kamate. Realno, budući da je dinar apresirao u ovom periodu, kući biste odneli 1.114,40 evra.
Svakako treba imati u vidu i činjenicu da građani još najveći deo prosečne zarade troše na podmirivanje osnovnih troškova života. Na taj način sužavaju se mogućnosti da se znatno više građana odluči za štednju, kao što je to slučaj u zemljama EU ili nekim u regionu. Ovu tvrdnju možda najbolje ilustruje podatak da je prosečnoj porodici u Srbiji u drugom kvartalu ove godine na raspolaganju bilo 474,20 evra koje je trebalo rasporediti u proseku na 3,1 člana. Kada se tome doda veća potrošačka kultura, razumljivo je da štednja u Srbiji u ovom trenutku ne beleži željeni procenat. Veoma je bitno da se štedi po najboljim uslovima, zbog čega je neophodno da se pre otvaranja računa o uslovima raspitate u što više banaka i obratite pažnju da li su kamate date u bruto ili neto iznosu.
Posle više od decenije ekonomske recesije, tokom koje je poverenje građana u banke dovedeno do najnižeg stepena, štednja ponovo postaje značajan segment bankarskog sistema. Uprkos problemima koji su posledica tranzicije, ali i razvoju potrošačkog društva, sve veći broj građana odlučuje se na štednju.
Ove godine Svetski dan štednje u Srbiji obeležava značajan rast depozita u bankama i nastavak pozitivnog trenda iz 2006. kada je povećan za 37 odsto. Tako je u prvih devet meseci i Čačanska banka imala rast od 51,6 odsto. Istovremeno, u Srbiji se sve više građana opredeljuje za dugoročnu štednju.
[objavljeno: ]
.jpg)
