Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Jun.2017, 14:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Duža kriza u Persijskom zalivu uticaće na tržište energenata

Mada žestoka diplomatska kriza u regionu Persijskog zaliva verovatno neće kratkoročno pogoditi cene energenata, njeno nastavljanje, koje je poremetilo isporuke gasa iz Katara, moglo bi da utiče na skok cena, kažu analitičari.

Imajući u vidu da rast proizvodnje nafte iz škriljaca u SAD-u ponovo izaziva globalnu prezasićenost ponude, odluka Saudijske Arabije i njenih saveznika ranije ovog meseca o prekidu diplomatskih odnosa s Katarom, dala je samo kratkotrajan podsticaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << cenama, piše agencija AFP.

"S obzirom na ozbiljnu prezasićenost ponude na tržištima nafte širom sveta, vrlo je malo verovatno da će čarke u zalivu dovesti do naglog rasta cena nafte u kratkom ili srednjem roku", izjavio je za francusku agenciju M.R. Ragu, izvršni potpredsednik Kuvajtskog finansijskog centra (Markaz).

Katar je u ponedeljak saopštio da će se pridržavati sporazuma članica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i drugih proizvođača o produžavanju smanjenja proizvodnje "crnog zlata" za devet meseci, do kraja marta, kako bi se ponovo uspostavila ravnoteža na tržištu.

Kvota Katara u ukupnom smanjenju proizvodnje naftnog kartela od 1,8 miliona barela dnevno iznosi samo 30.000 barela dnevno.

Mada dnevna proizvodnja nafte te zemlje, od oko 600.000 barela, predstavlja manje od jedan odsto svetske proizvodnje ove sirovine, Katar je glavni igrač na tržištu tečnog prirodnog gasa (TPG).

Mali emirat je vodeći svetski izvoznik TPG-a, koji učestvuje sa jednom trećinom u međunarodnih isporukama, uglavnom u Aziji i Evropi.

Konsultantska kompanija Oksford Ekonomiks je procenila da katarski izvoz nafte i gasa verovatno neće biti značajnije pogođen, budući da su mu glavni morski putevi - koji uključuju vode Omana i Irana - i dalje dostupni.

Međutim, korišćenje iranskih voda moglo bi da znači i veće troškove, kaže Žan-Fransoa Seznek iz Svetskog centra za energetiku, koji je u sastavu Atlantskog saveta sa sedištem u SAD-u.

"To bi moglo da ima mali indirektan uticaj u slučaju nastavka tenzija. Stope osiguranja će ubrzano početi da rastu, a njih će morati da plati Katar", rekao je Seznek za AFP.

Najveći deo od gotovo 80 miliona tona katarskih isporuka TPG-a prevozi se tankerima, uglavnom u Japan, Južnu Koreju i Indiju, kao i u nekoliko evropskih zemalja.

Primera radi, jedna trećina britanskog uvoza gasa potiče iz Katara. Mađu drugim evropskim kupcima su Španija i Poljska.

Zabrana korišćenja vazdušnog prostora, morskih i kopnenih puteva koju su Kataru uveli Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein i Egipat, do sada nije uticala na transport katarskog TPG-a brodovima, koji mogu da prođu kroz Ormuski moreuz.

"Međutim, ako katarski gas bude sve teže stizao do svetskih tržišta, naročito do Evrope, onda Evropska unija može da se oseti ugroženom jer će morati da zavisi od većeg uvoza ruskog gasa, što je politički vrlo stresna odluka za mnoge prestonice u EU", navodi se u izveštaju Kuvajtskog finansijskog centra.

Analitičari takođe ocenjuju da bi ozbiljna eskalacija tenzija u zalivu ili vojni sukob - iako se smatra vrlo malo verovatnim - mogli da utiču na nagli rast cena energenata.

"Ako konflikt preraste u vojni sukob... očekujem vrlo veliki uzlet cene na oko 150 dolara po barelu nafte", sa sadašnjih nešto ispod 50 dolara, kaže Seznek, i dodaje da bi onda višestruko skočile i cene gasa, navodi agencija AFP.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...