Izvor: B92, 23.Sep.2010, 15:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dulić- Marković: Krave nisu krive
Beograd -- Za nestašice mleka kriva je loša agrarna politika koja gura proizvođače u sive tokove i carine na uvoz, kaže bivša ministarka poljoprivrede Ivana Dulić Marković
Ona dodaje da krave nisu krive, jer krave daju u proseku više mleka nego što su davale.
"Možda je kriv Salford, on je 6 godina u istoj poziciji, kontroliše oko 40 posto otkupa mleka. Ali mislim da je kriva aposolutno agrarna politika, to je politika koju ja zovem 100 evra po hektaru >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ili jednom merom, rešićemo se svih svih problema, dakle, to je nemoguće"
U ovoj situaciji pored proizvođača i potrošača je i Imlek, koji nema šta da proda. Mleka nema, mnogi su odustali od proizvodnje. Prvo zato što im se ne isplati, a drugo, vratili su mleko u sive tokove.
Ministarka kaže da se mleko nije „sakrilo" za tri dana, i da se problem mogao predvideti još pre godinu, dve dana. Prošle godine budžet za poljoprivredu je bio manji nego ikad - 2,2 odsto ukupnog budžeta.
„Siva zona je ona u koju mleko ide koje po meni manje bezbedno za kupca. Ali siva je u smislu da nema PDV-a za državu, a u smislu prometa nije to loše nego je prosto nevidljivo, ne vidi se na tržištu a postoji".
U Srbiji postoji 125 000 evidentiranih farmi sa jednom kravom, imamo 80 000 sa dve krave... 40 odsto mleka ide u sive tokove, odnosno ne idu u mlekare, ne ide u prodavnice nego ide u sir u kajmak i svako domaćinstvo je razvilo strategiju za sopstvene potrebe ili prodaju komšijama .
Premija je imala ulogu da uvede mleko u mlekare, da podigne se kvalitet mleka, ta premija je smanjena.
Da li bi uvoz rešio problem sa mlekom Marković kaže da situacija možda može da se reši ako se ministar sa Salfordom dogovori da se mleko uveze. Inače, carina za uvoz mleka sada je od 40 do 60 posto u zavisnosti od kvaliteta.
„Ako se smanje carine možda će se uvesti mleko, možda će biti jednokratni uvoz da se reši stanje, što će biti dobro za potrošače ali neće biti dobro za proizvođače mleka".
Uloga države je da prilagođava mere agrarne politike situaciji a ne političkom rejtingu.
„Država je trebala da vrati premiju, da uspostavi nacionalnu labaratoriju za kontrolu mleka i tako spreče mlekare da manipulišu. Srbija poslednja u Evropi koja nema tu labaratoriju", kaže bivša ministarka poljoprivrede.
Komentarišući nedavnu vanrednou kontrolu mesa u prodavnici Idea i kakvo mi meso jedemo Ivana kaže da se u Srbiji jede kvalitetno meso, jer je većina mesnih proizvoda iz domaće proizvodnje.
„Posle snimka na you tube sam ohrabrena jer ne vrede nikake inspekcije, nikakava istraživanja, standardi dok oni koji to ne kupuju ne budu reagovali na takve stvari. Veoma sam ohrabrena i posebnim akcijama udruženja potrošača. Mislim da jedemo kvalitetno meso ali da ima tu i tamo nekoga ko će da prevari ali njega će sprečiti potrošači ako već inspekcije zakasne da to urade".
Ivana dodaje da klanice moraju da ispune neke uslove da bi dobile dozvolu za rad. Postoje osnovni uslovi, to su osnovni standardi bezbednosti hrane, druge standarde koji prate u kom trenutku i gde bi mogao nastati problem, pa imaju dodatnu kontrolu i dodatne uslove, i treći su posebni ili privatni standardi.
Ivana i za situaciju ulja krivicu pripisuje agrarnoj politici, jer se merom agrarne politike kreira monopol na tržištu đubriva tako što se raspisuje tender za subvencionisanje đubriva i to tako da samo neko može da ispuni uslove tendera. Kaže da i ovde kao i u sektoru mlekasrtva, u prerađivačkom delu imamo jako malu konkurenciju i visoke carine.
Mali proizvođači se potpuno poništavaju. Neko ima mogućnost da se igra sa tržištem a kada se igra sa tržištem stradaju svi.
„Da bi jedan kartel zaista bio kartel, svi igrači koji su u dogovoru moraju da budu jednaki. U ovom slučaju mislim da svi igrači nisu isti, već jedan od njih kreira svoj monopol u drugom sektoru ,npr u sektoru veštačkoh đubriva i on može da svoju dobit od subvencija preljeva praveći nered na drugom tržištu, u ovom slučaju, tržištu ulja".
Mi smo zakasnili, nisu pustili da stranci kupe naša preduzeća, jer stranci imaju prolaz na inostranom tržištu, a mi sada ne možemo da naše prehrambene proizvode nađemo u evropskim marketima jer nismo pustili nekog ko može da te proizvode odnese u Evropu jer imaju sigurne kanale .
Ivana predviđa da bi jednom carinskom politikom i liberalizacijom koja bi bila urađena na osnovu analiza a ne na osnovu lobiranja, kao što je očigledno bio slučaj sa uljem, problemi bili mnogo manji .
„Naši problemi trebaju da se reše pre svega sa više rada, sa većom konkurentnošću ali pre svega sa puno više znanja. Kada ljudi budu znali i imali hrabrosti da rešavaju probleme onda će ovde stvari početida se rešavaju"
Pratite specijal: NIS na berzi
