Izvor: Politika, 06.Maj.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dugovi naprasno postali tajna
Koliko država duguje privredi i koje su kompanije njeni najveći dužnici, nadležni ne bi da govore. – Trezor čeka saglasnost ministarke. – Da li će biti najavljenog prebijanja
Dok i na Zapadu, u jeku planetarne krize, informacije o bankrotstvu više i nisu neke, vest da je jedna srpska građevinska kompanija, istina deo francuske „Vinči” grupe, objavila da ide u stečaj ipak je bila zanimljiva i tamošnjim medijima, udomivši se u „Fajnenšel tajmsu”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nemoćan da naplati svoje račune od države i izmiri svoje poverioce, „Intermost” je ne čekajući da ga oni blokiraju sam zatražio pokretanje stečajnog postupka.
Ta informacija ozbiljna je mrlja na investicionoj mapi Srbije i svakako loš signal onima čiji bi kapital da privuče. Nadležni u Srbiji nisu se bar javno bavili tom vešću, ako ne računamo najave da će država dati garanciju Javnom preduzeću „Putevi Srbije” da se zaduži kod banaka i razduži putarima. Ni višednevni pokušaji „Politike” da neko u državi progovori o dugovanju na relaciji država–privreda nisu urodili plodom. Odgovor na pitanja – koliko i za šta sve država (budžet i javna preduzeća) duguju privredi, kolika su međusobna (unutar države) dugovanja i potraživanja, koliko su srpska preduzeća dužna državi i ko su zapravo najveći dužnici u Srbiji – nije dobijen.
Ni u kabinetu premijera Cvetkovića, ni u Ministarstvu ekonomije iz kojih su stizale najave multilateralne kompenzacije (koja bi ublažila problem nelikvidnosti u srpskim finansijskim i privrednim tokovima) ovih dana se nije mogla dobiti informacija ni o količini novca koji će se prebijati, ni kada bi to prebijanje moglo da počne, kao ni o tome ko će ga i kako u praksi sprovoditi.
– Na tome se još radi. Analiziraju se različite opcije i iskustva drugih zemalja koje su primenile multilateralnu kompenzaciju i u narednih 20 do 30 dana biće doneta odluka pod kojim uslovima će se sprovoditi – za sada toliko od Nebojše Ćirića, državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije. O tome ko koliko kome duguje, kaže, nije njegovo da govori. Tačan iznos dugovanja utvrdiće se tek kada učesnici u kompenzaciji prijave svoja potraživanja.
Ako je uopšte i bude. Jer, kako nezvanično saznajemo, nadležni i nisu sigurni da li kompenzaciju uopšte treba i započinjati, odnosno da li će je i u kojoj formi biti. Jer, dosadašnja iskustva ne obećavaju velike efekte. I unutar vlade, sudeći po dosadašnjim izjavama, osim onih koji su na velika zvona najavljivali multilateralnu kompenzaciju ima i onih, poput ministra trgovine Slobodana Milosavljevića, koji misle da je možda pametnije da se država zaduži i vrati dugove privredi.
Pođemo li od toga da će najavljenog i biti, tek o dugovima u konkretnim brojkama ne žele da pričaju ni država, ni privreda. Ovih dana ne može se dobiti ni zvanična potvrda da je premijer preko ministarke finansija dao nalog da država, koja je nesumnjivo najveći pojedinačni dužnik u zemlji Srbiji, tačno utvrdi koliko i kome nije platila.
Istina, direktor Uprave za trezor u sastavu Ministarstva finansija Ivan Maričić ne odbija mogućnost da o tome govori za novine i ne negira da raspolaže podacima. Ali, o tome će, kaže, moći da progovori tek kada dobije saglasnost ministarke finansija. Do juče u 16 časova odobrenje još nije doputovalo iz kabineta do Trezora. Dok ne stigne, a neizvesno je kakav će njen odgovor tada biti (jer nije lako i javno priznati tolike milijarde duga), ostaje da verujemo martovskim, u međuvremenu rastućim, podacima Unije poslodavaca da su dugovanja države privatnim kompanijama premašila 68 milijardi dinara, odnosno 719 miliona evra i proceni koji su predstavnici Erste grupe izneli javno pred najvišim državnim čelnicima na kopaoničkom „Biznis forumu” – da su obaveze javnih preduzeća prema privredi u 2008. godini iznosile 80 milijardi dinara.
Ni privrednici, upitani za obaveze i potraživanja njihovih kompanija, ne bi da konkretizuju nevolju. U anketi koju Privredna komora sprovodi tromesečno problem markiraju sa „da” i „ne” – bez cifara. Pojedinačne firme ne samo da javno o tome ne govore, nego i ne opominju (ili to čine stidljivo) svoje dužnike iz državnog dvorišta. Jer država i njena javna preduzeća su i posle svega najveći investitor i nabavljač, pa kad drugih nema ili ih je malo, firme računaju da im je bolje da ipak dobiju posao. Pa makar im on bio i plaćen mnogo kasnije ili naplaćen uz diskont. Najbolji primer su građevinari-putari koji su olako prihvatali poslove uglavnom započete u vreme predizbornih kampanja, svesni da će ih teško naplatiti. Tako su im potraživanja narasla na 38 milijardi dinara. Sada su pristali i na otpis kamata i reprogram dela računa i svoja potraživanja sveli na 20 milijardi dinara. Ovogodišnji maj mogli bi da upišu kao mesec naplate, kad se država zaduži kod banaka i vrati im deo duga.
Kad je reč o njenim potraživanjima, i država govori zbirno i okvirno: cela privreda za PDV, akcize i carine državi duguje, prema poslednjim javno iznetim podacima, oko 230 milijardi dinara. Ko konkretno i najviše? E to je već poslovna tajna tih kompanija, očigledno proglašena i državnom.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 07/05/2009]
