Izvor: S media, 05.Sep.2009, 16:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dugovi i za decu
Procena je da ćemo ovu godinu završiti sa 34 odsto učešća javnog duga u bruto društvenom proizvodu. U odnosu na okruženje, to je u nivou proseka. Ipak, samo u jednoj godini, povećali smo učešće javnog duga u BDP sa 25 odsto na skoro 34 odsto. To je posledica kombinacije nepovoljnih događaja - zaduživanja, pada vrednosti dinara i stagnacije BDP - kaže u razgovoru za "Novosti" ministarka finansija Diana Dragutinović.
Kreditima ćemo pokrivati tekuću potrošnju >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i u narednoj godini. Gde je granica koju u zaduživanju nećemo preći?
- Održiv nivo javnih finansija u srednjem roku pretpostavlja da zaduživanje ne sme da bude veće od 40 do 45 odsto BDP. U taj projektovani procenat uključeno je i povećanje duga države zbog restitucije. Maksimalni iznos troškova za kamate, na godišnjem nivou, ne sme da bude veći od dva odsto BDP. Kako su ovi troškovi do sada bili ispod jedan odsto, njihov rast istisnuće sigurno neke druge programe.
Imamo li, sem kredita, još neki izvor finansiranja deficita u narednoj godini?
- Budžetski deficit u 2010. godini pokrivaćemo nepotrošenim privatizacionim prihodima iz ranijih godina. Na primer, nisu utrošeni prihodi od privatizacije NIS-a. Tu su i prilivi od novih privatizacija, mada se ne očekuje da će to biti izdašan izvor. U svakom slučaju, najveći deo deficita biće pokriven novim zaduživanjem, na domaćem, ali i međunarodnom finansijskom tržištu.
Verujete li da je dobro da, zbog problema sa finansiranjem naših tekućih potreba, zadužujemo buduće generacije?
- Biblija kaže: "Ne čini drugima ono što ne želiš da drugi učine tebi". Kao majka dvoje dece, znam da ću učiniti sve da im ostavim imovinu, a ne dugove, kao što bi mi bilo draže da, umesto njih, podnesem teret oporezivanja. Kao ekonomista, znam da zaduživanje može da pomogne, ali je, kao i doping, kratkoročno sredstvo. Nakon rasta zaduženosti, po pravilu sledi rast poreskih stopa ili pad javne potrošnje. U ekonomiji ništa nije besplatno, samo je pitanje ko će to da plati.
Hoće li se, uz najavljene reforme javnog sektora, menjati i poreski sistem?
- Nema reforme javnog sektora bez poreske reforme. Potreban nam je suštinski zaokret u politici oporezivanja dohotka građana, dobiti kompanija i imovine. Brojni su nedostaci postojećih modela oporezivanja. Oni su kompleksni, nepravični i neefikasni.
Kada će u Srbiji početi da funkcionišu "imovinske karte" i unakrsna kontrola prihoda i imovine?
- Može se reći da unakrsna kontrola već postoji, ali je ona, od 2002. godine, kada je uvedena, koncentrisana na ekstremno bogatstvo. Za sve ove godine, mislim da nije bilo više od 1.200 do 1.400 prijava. Moja namera je da se, umesto na ekstremno, koncentrišemo na svaki prirast imovine koji nije u skladu sa prihodima.
Procenjuje se da iz dana u dan raste procenat sive ekonomije. Može li se nešto efikasno uraditi na njenom eliminisanju ili bar ublažavanju?
- Siva ekonomija je, uglavnom, koncentrisana na vidljive oblasti: trgovinu, ali onu malu, ugostiteljstvo i turizam, građevinarstvo i uslužni sektor. Najveću ulogu u borbi sa sivom ekonomijom ima tržišna inspekcija. Ministarstvo finansija nadležno je za otkrivanje robe bez porekla na samom njenom izvoru, odnosno u skladištima. Već je sprovedeno nekoliko akcija, a naravno da će se to i nastaviti.
OGRANIČIĆEMO PLATE
Ovih dana se priča o značajnom probijanju platnog fonda u lokalnim samoupravama, ali i novim zapošljavanjima u opštinama. Hoće li Ministarstvo finansija na to reagovati?
- Troškovi opština na zarade biće ograničeni, kao i zarade koje se plaćaju iz budžeta Republike. Sigurna sam da će se u ovom delu ispoštovati dogovor koji smo postigli sa MMF.
SAD SVE ZAVISI OD BRZINE OPORAVKA
Jeste li optimista u vezi sa nastavkom pregovora sa MMF?
- Ja sam optimista. Ima dobrih vesti. Ekonomska aktivnost je, definitivno, prestala da pada. Ostaje da se vidi kakav će biti oporavak - brz ili spor. Rast srpske privrede zavisi od oporavka drugih privreda. Činjenica je da je poboljšana naplata javnih prihoda od juna meseca. Razloga za to ima više. Boljim rezultatima doprinele su jednokratne mere, poput odluke da se preregistruju vozila sa crnogorskim i E tablicama, zatim primena dogovora sa MMF, ali i bolje stanje privrede u odnosu na prvi deo godine. Povećana je likvidnost, a za to je, ipak, zaslužna država.
