Izvor: Politika, 13.Nov.2013, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dugovi Srbijagasa taman za beogradske mostove
Da bi održala socijalnu cenu gasa država Srbija je od 2010. godine odobrila toj firmi garancije za zaduživanje od 920 miliona evra
Iako ima dug veći od milijardu evra, „Srbijagas” nastavlja da se zadužuje, pa će tako za vraćanje trenutnog duga Rusima za gas od oko 80 miliona dolara najverovatnije ponovo podići kredit, izjavio je juče Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”.
S novim kreditom zaduženje „Srbijagasa” samo prema bankama iznosiće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oko 245 miliona evra, a koliko je to para najbolje je ilustrovao sam Bajatović.
– Trenutnim kreditnim zaduženjima „Srbijagasa” od 164,5 miliona evra u Beogradu mogli bi da se sagrade svi mostovi (ukoliko bi se gradili po realnoj ceni), a istovremeno je ovaj dug veći nego što košta gradnja leve trake autoputa od Beograda do Novog Sada, kaže Bajatović.
Rešenje ovih problema treba očekivati do kraja godine, a vrlo brzo će biti doneta i odluka o finansijskom restrukturiranju, s tim, što će, kaže Bajatović, najveći deo ovih dugova morati da bude javni dug.
Prevedeno, dugove za gas „Srbijagasa”, plaćaće svi građani Srbije.
Prvi čovek ovog javnog preduzeća kaže da socijalna politika ima cenu koju neko uvek mora da plati, te da od milijarde evra duga više od polovine otpada na obaveze nastale zbog nerealne cene gasa. Gotovo 240 miliona je konvertovano u druge firme, 140 miliona su krediti, a 50 miliona evra je gubitak nastao zbog toga što ih je „država naterala da investiraju u ’Fijat’”.
Država je, objasnio je on, od 2010. godine, svesna ovih posledica, davala državne garancije „Srbijagasu”, samo da ne bi povećavala cenu gasa. Tako su od 2010. do kraja prošle godine date garancije „Srbijagasu” u iznosu od oko 920 miliona evra, od čega je najviše para odobreno za tekuću likvidnost, ali i za refinansiranje kratkoročnog duga.
Bajatović kaže da su poslanici u svakom momentu imali uvid u zaduživanje „Srbijagasa”, ali su nastavili s davanjem garancija, umesto da su odobrili da se gas prodaje po realnoj ceni.
– Već četiri godine pričam da će takvo ponašanje i takvo preskupo vođenje socijalne politike, koje je čuvalo radna mesta i standard stanovništva, na kraju mnogo koštati, ističe on.
Što se tiče dugova prema ruskoj strani, dug iz 1995. godine je gotovo isplaćen, dok će se dug iz 2001. godine isplaćivati po istom modelu kao i prethodni.
On je, napominje, zbog sveukupne situaciju u „Srbijagasu” „dao sebi za pravo” da ne plati dug NIS-u od oko 224 miliona evra koji će, kako je potvrdio najverovatnije biti pretvoren u dugoročni reprogramirani dug koji će otplaćivati „Srbijagas” ili će preći u dugoročnu obavezu države Srbije prema NIS-u.
Hteo to danas da prizna ili ne, Bajatović je, čini nam se, napravio sam sebi, ali i „Srbijagasu” dodatni problem pristajući na pripajanje propalih firmi, odnosno velikih dužnika za gas, iako ta preduzeća nisu imala nikakve veze s ovim javnim preduzećem, niti je bilo šanse da se nekome prodaju, što se i dogodilo.
Zato je danas neposlovni gubitak „Srbijagasa” nastao kao posledica otpisa potraživanja i obezvređivanja uloga koje je ovo preduzeće steklo po osnovu konverzije 173,3 miliona evra. Od toga su dugovi „Petrohemije” 67,2 miliona evra, MSK „Kikinda” 67,1 i „Azotare” 39 miliona evra.
J. Petrović-Stojanović
objavljeno: 13.11.2013.
.jpg)
