Izvor: B92, 20.Apr.2011, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dugi rokovi sužavaju izbor robe
Beograd -- Izbor robe u srpskim marketima je sve uži, a jedan od glavnih razloga je prekid isporuke robe onim trgovinskim lancima koji ne plaćaju na vreme.
Prosek plaćanja je oko četiri meseca, a neki trgovinski lanci za robu plaćaju tek posle devet meseci.
U takvim uslovima, dobavljači koji imaju izbor, prekidaju isporuku robe lošim platišama.
Nekoliko članova Vlade Srbije najavilo je proteklih dana da bi trebalo da se na nivou vlade donese odluka o ograničavanju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rokova plaćanja na najduže 60 dana, kako bi se smanjila nelikvidnost privrede.
Privatne marke
Sa krizom na tržištu mnogi sve češće preferiraju isključivo sopstvene robne marke, namirnice koje se svakodnevno kupuju. Pored brašna, pirinča, kafe, sve češće je u ponudi i jogurt, pavlaka, sir, ali i mesne prerađevine, kobasice i salame, kao privatna robna marka. Takvi proizvodi su i do 20 odsto jeftiniji od standardne ponude.
Danas je retkost da se na rafovima istog trgovinskog lanca pronađu traženi proizvodi, čak i onda kada se oni proizvode u našoj zemlji.
Tako se u nekim marketima ne mogu naći istovremeno i „grand" i „don" kafa, ili, recimo, jestivo ulje iz Sombora, Zrenjanina ili Vrbasa...
Mnogi kupci ne mogu da nađu na policama najbližih marketa ni omiljenu poslasticu iz „Štarka", mineralnu vodu „knjaz", ili sladoled iz domaće fabrike „Ajs fektori"...
Sa krizom i padom potrošnje, na tržištu mnogi sve češće preferiraju isključivo sopstvene robne marke, namirnice koje se svakodnevno kupuju.
„U megamarketu, gde stalno pazarim, jer živim u blizini, nema „don" kafe, ali ni domaćeg porodičnog pakovanja sladoleda „ajs fantazi", iako je najmanje za 10 odsto jeftiniji od ostalih vrsta iste kategorije", žali se Petar Mitrović sa Novog Beograda.
Edina Popov, predsednica UO APOS, kaže da je takva ponuda u ovim uslovima ipak neki manji problem za potrošače, jer možemo kazniti određene trgovce time što ćemo ih zaoblaziti i ne kupovati kod njih.
„Imamo svoje porodične navike šta pazarimo - ako dođem jednom, dvaput, pa tri puta i ne nađemo šta želimo, kažemo „hvala lepo" i odemo u drugu trgovinu, koja nam nudi sve po našem ukusu. Ako trgovac može to lako da podnese, onda to i nije veliki problem, jer to ne bi ni radili", dodaje Popova.
S druge strane, imamo praksu da se pojedini trgovinski lanci orijentišu samo na jednog dobavljača, ali zato dobiju i najpovoljnije cene.
„Po zakonu, trgovci biraju robu koja zadovoljava tražnju u njihovim prodajnim objektima i ima prođu", tvrdi Popova, dodajući da su, naravno, izuzetak kartelsko dogovaranje i udruživanje.
