Izvor: S media, 24.Jan.2011, 11:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dugalić: Skuplji novac
Kamatne stope na kredite komercijalnih banaka ili će stagnirati ili će rasti zbog povećanja referentne kamate Narodne banke Srbije i obavezne rezerve. Naravno, cena pozajmica će zavisiti od konkurencije na tržištu, a na udaru će se najviše naći dinarski zajmovi.
Restriktivna monetarna politika, koju vodi NBS kako bi suzbila inflaciju, smanjiće kreditiranje, a samim tim novac će biti skuplji. To nije dobro za privredu, jer će se još smanjiti industrijska proizvodnja, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << a ona je glavni nosilac privrednog rasta.
Ovo, za "Novosti", ističe Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, i procenjuje da se inflacija neće suzbiti smanjenjem kreditne aktivnosti banaka, već investicijama i povećanjem proizvodnje.
* Čemu onda da se nadaju građani koji računaju na zajmove?
- Restriktivnija monetarna politika NBS znači skuplji novac. Građani mogu da očekuju, pre svega, skuplje dinarske kredite, ali i ostale bankarske usluge, kao što su kreditne kartice, dozvoljeni minus na tekućem računu... Možemo da očekujemo i da će se odobravati manje kredita i da će biti skuplji.
* U protekloj godini odobreno je oko 20 odsto kredita manje i stanovništvu i privredi, a banke su zaradile oko 20 milijardi dinara. Zašto se, onda, banke žale?
- Građani duguju oko pet milijardi evra, a preduzeća duplo više. U Evropi, pa i u regionu, mi smo najmanje zaduženi. Rast od 20 odsto bio bi dobar kada ne bismo imali inflaciju od 10 odsto, već od jedan ili dva. Banke kod nas ne mogu da plasiraju više zajmova jer su nam plate u proseku od 320 do 330 evra, mnogo ljudi ostaje bez posla, firme ne mogu da naplate svoja potraživanja, pa i one koje dobro posluju upadaju u blokade.
* Odakle onda profit banaka od 20 milijardi dinara?
- Ovaj iznos zvuči impozantno, ali to je samo četiri odsto prihoda na kapital bankarskog sektora. Naše banke su najmanje zaradile od svih banaka u regionu. A, na primer, "Telekom" je inkasirao koliko i sve 33 banke, sa 31.000 zaposlenih.
* Da li nam sledi ukrupnjavanje banaka, kao u svetu?
- Naravno. Nijedna banka nije izgubila dozvolu za rad, ali zbog mogućnosti na tržištu sigurno je da će doći da spajanja, ukrupnjavanja banaka. Pre sedam godina imali smo 46 banaka, a danas ih je 33. Konkurencija će odraditi svoje.
* Da li će Komercijalna banka biti prodata, kako se spekuliše?
- Neće. Još četiri godine postoji sporazum sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, koja je uložila kapital u ovu našu banku, a mislim da nema razloga ni posle tog perioda da se nešto promeni. Komercijalna banka je dobar primer da i domaća banka, među onima sa stranim kapitalom, može dobro da posluje i bude u samom vrhu. Uz to, država je vlasnik, odnosno nema titulara, ali rezultati koje postiže su izuzetni.
SAD zatvorile još četiri banke
PRODAJU DUGOVE
* Banke su počele da prodaju dugove građana agencijama specijalizovanim za naplatu ovakvih potraživanja. Šta to znači za one koji su uzeli kredite?
- To su sporadični slučajevi. Za banku je takav potez krajnje rešenje, kada iscrpi sve mogućnosti sa klijentima. Banka uvek više voli da postigne dogovor sa građaninom ili preduzećem i da se nastavi otplata. Samo ako klijent odbija saradnju, ne javlja se na pozive, ne dolazi u banku, onda ona poseže za sudom ili agencijom.
