Izvor: B92, 06.Dec.2010, 02:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dugalić: Rast kamata, teško bankama
Beograd -- U narednom periodu kamate na kredite neće padati - stagniraće, a možda i rasti, kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
On objašnjava da će to umnogome zavisiti i od monetarne politike koju će voditi Narodna banka Srbije.
"Ukoliko naša centralna banka odluči da poveća restriktivnost, na primer, podigne obaveznu rezervu bankama, to će značiti manje zajmova privredi i građanima, ali i - veće kamatne stope", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kaže Dugalić.
Generalni sekretar Udruženja banaka naglašava da bi inflacija od devet-deset odsto mogla da bude problem, jer ako NBS podigne obavezne rezerve bankama, privredi će biti dostupno manje kredita, što znači pad produktivnosti i izvoza, a za građane ograničenu potrošnju.
Banke ne iznose evre iz Srbije
Veroljub Dugalić odbacuje navode da banke iznose novac iz zemlje. "Banka može da povuče kapital, ako odlazi iz zemlje, ili može da iznese profit, ali da iznosi naš položen novac, to je apsurdno. Primera radi, lane je bankarski sektor zaradio oko 300 miliona evra, od toga je uloženo u razne namene u Srbiji oko 200 miliona evra. Kome u Evropi treba ostalih 100 miliona evra, svih 34 banaka? Valja naglasiti, na primer, da je Inteza,od kada je došla u Srbiju, uložila 2,5 milijardi evra", kaže on
On kaže da kamate u Srbiji već godinama padaju i navodi da sada kamatna marža, kamata koja predstavlja cenu po kojoj banka naplaćuje i isplaćuje svoje usluge, iznosi 4,90 odsto, a bila je 10,70 odsto.
"S obzirom na ekonomske uslove, na visinu inflacije, rizik zemlje, pad proizvodnje i izvoza, lošu situaciju u industriji, bankarske kamate su pristojne. Uvek je skupo onome ko plaća. U kamatama se ne možemo porediti sa zemljama Evrope", objašnjava on.
Dugalić navodi i da je kašnjenje u otplati kredita preduzeća 14 odsto, a kod građana 3,5 odsto. Tu se misli na docnju za firme dužu od 15 dana, a za stanovništvo više od 60 dana.
"Ako se uporedimo sa našim susedima, mi smo mnogo bolji, ali brine sve veća nelikvidnost privrede. Svako preduzeće duguje svakome, i to je jedan lanac, koji se teško prekida. Ima dobrih firmi koji ne mogu da izmiruju svoje obaveze, jer ne mogu da naplate ono što su prodale. Tako postaju loši dužnici", kaže on.
Dugalić dodaje i da "kod građana ne brine toliko stepen kašnjenja, koliko to što raste. Pre svega zato što su plate realno manje i neredovne i što ljudi ostaju bez posla. Trenutno, od 1,2 miliona odobrenih zajmova stanovništvu 119.000 (deset odsto) je problematično".
Banke ne obaraju kurs zbog zarade
Odgovarajući na optužbe ekonomista da bankari krajem meseca, kada dospevaju krediti, namerno dižu vrednost evra kako bi što više zaradili na kursu, Veroljub Dugalić kaže da su to besmislice.
"Ne mogu banke da se dogovaraju oko podizanja kursa u određenim danima, jer se svaka od njih bori za svakog klijenta, za svaki dinar... Kod nas je problem što firme najviše deviza potražuju krajem meseca, da bi platile rate za kredite u inostranstvu. Kako je ponuda deviza mala, a velika potražnja, evro je skuplji. Za banke je svaki rast kursa poguban, jer pada naplativost kredita", naglašava on.
On, ipak, potvrđuje da ima banaka sa visokim prodajnim kursevima po kojima naplaćuju obaveze za kredite, ali i dodaje da je sigurno da takva banka neće lako privući klijente.
Generalni sekretar UBS smatra da će sledeća godina biti teška za banke. "Ovu godinu, takođe, ocenjujemo kao tešku. Profit koji se pominje od oko 20 milijardi dinara, zvuči pompezno, ali to je oko četiri odsto u odnosu na kapital banaka. Veću zaradu imaju banke u Albaniji, koje su u prvih devet meseci imale prinos od osam odsto, zatim Hrvatska sa 6,9 odsto...", dodaje on.
