Izvor: B92, 22.Feb.2011, 18:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dugalić: Banke već dosta opterećene
Beograd -- Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić kaže da je protiv uvođenja dodatnog bankarskog poreza i dodaje da bi to dovelo do povećanja kamata.
Dugalić je kazao da banke u Srbiji već plaćaju sve poreze, da zapošljavaju oko 31.000 ljudi za koje plaćaju poreze i doprinose, da je kreditna marža svega šest odsto i da država nije imala potrebe da u vremenu krize pomaže banke.
"Uvođenje tog poreza ima smisla u onim zemljama u kojima je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << država pomagala bankama. U Srbiji su banke sprečile da u trenucima najveće krize dođe od irskog scenarija", kazao je on.
Dugalić je kazao i da nisu tačne ocene da su kamate u Srbiji najveće u regionu i naveo da je na stambeni kredit u evrima u Srbiji prosečna kamatna stopa od 7 do 7,5 odsto, u Bosni i Hercegovini oko 9,5, u Crnoj Gori oko 8,5 odsto, Bugarskoj 9 odsto. Kada je reč o kamatnoj stopi, kako je rekao Dugalić, treba imati u vidu i inflaciju koja je u Srbiji najviša u regionu i iznosi 10,5 odsto.
Prema njegovim rečima, država nema pravo da uvodi dodatne poreze jer je u Srbiji obavezna rezerva ionako najveća u Evropi.
"Banke su već previše opterećene", rekao je Dugalić i dodao da nemaju snagu da izdrže i uvođenje novog poreza. Dugalić je naveo da u bankarskom sektoru trenutno radi više od 31.000 zaposlenih, koji takođe plaćaju porez.
O uvođenju bankarskog poreza govori se u pojedinim zemljama regiona, nakon što ga je uvela Mađarska. Viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković je međutim kazao da u NBS ne razmišljaju o uvođenju tog poreza, jer država u Srbiji nije pomagala banke.
On je podsetio da je bankarski sektor u 2010. godini bio opterećen izdvajanjem obaveznih rezervi u visini od 45 odsto, tako da je imao oko 55 odsto kapitala za svoju kreditnu aktivnost.
Dugalić je naveo da je, recimo, 2006. godine ukupna suma obavezne rezerve bankarskog sektora u Srbiji iznosila oko 343 milijarde dinara, a ukupni kapital banaka bio je oko 315 milijardi, što je jedinstven slučaj u Evropi.
U Mađarskoj je od 2008. do 2010. godine prinos na kapital banaka bio 13,2 odsto dok je u Srbiji bio svega 3,2 odsto, što je argument više da se takav porez ne uvodi, rekao je on.
