Izvor: B92, 30.Avg.2011, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dug za struju i gas 1,7 mlrd. evra
Novi Sad -- Dugovi potrošača za energente, struju i gas, narasli su do 1,7 milijarde evra, i može se reći da je u pitanju prava dužnička kriza.
Naime, za struju građani Srbije i industrija duguju gotovo milijardu evra, dok su dugovi za prirodni gas gotovo 700 miliona evra.
Rešenje za ovu situaciju biće teško naći jer u Srbiji već godinama traje praksa da se struja ili gas ne plaćaju.
I dok su s jedne strane razlozi objektivni jer su primanja građana >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i računi za struju i gas u obrnutoj srazmeri, mnogo je i onih koji ne plaćaju račune godinama, i za to, mahom, ne snose posledice. Tako, praktično, i što je još gore, prilikom poskupljenja energenata, to „kači” samo savesne, redovne platiše, dok oni drugi nastavljaju da ne plaćaju. I čekaju oprost dugova.
Naravno, mnogo toga trebalo bi da se promeni jer dosadašnje ponašanje potrošača prema isporučiocima energenata i dugogodišnje neplaćanje računa teško da će, nakon otvaranja tržišta, moći da se nastavi. Tako Marković ukazuje na to da će industrijski potrošači na otvorenom tržištu morati da plaćaju račune ili će ostati bez struje, a pitanje isključivanja neplatiša više neće biti samo na EPS-u. Slično bi se moglo očekivati i pri kupovini drugih enerenata.
Kako kaže generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Marković, na kraju jula iznos nenaplaćenih potraživanja za struju dostigao je gotovo 100 milijardi dinara. Od te sume domaćinstva duguju 43 milijarde dinara, preduzeća 51 milijardu, a državne ustanove oko pet milijardi. Po njegovim rečima, EPS dobavljačima nije platio oko pet milijardi dinara, a od toga je tri milijarde dug privatnim preduzećima.
Istovremeno, generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović je nedavno izjavio da potrošači ovom preduzeću duguju oko 700 miliona evra dok je dug kompanije oko pola milijarde evra. Pri tome, Bajatović je istakao da je dug kompanije prouzrokovan time što je Srbijagas primoran na to da vodi socijalnu politiku subvencionisanim cenama gasa za potrošače.
Po njegovim rečima, cena gasa je bar 20 odsto ispod stvarne, problem je i nelikvidnost privrede, pre svega toplana koje prosto nemaju novca da plate potrošeni gas, koja god da mu je cena. Tako Srbijagas od domaćih toplana potražuje oko osam milijardi dinara za neizmirene račune za gas, a mnoge toplane su, zbog slabe naplate, u izuzetno lošem stanju i ugrožena im je i kreditna sposobnost. Mnogi potrošači račune za grejanje tokom leta uopšte ne plaćaju, što toplane stavlja u nepovoljan položaj.
Ipak, istovremeno, ne treba zaboraviti da cene enegrenata u Srbiji „idu” ka onima u razvijenoj Evropi, dok plate i te kako kaskaju, i da je i ta nesrazmera, veoma često, razlog za neplaćanje računa.
