Izvor: Glas javnosti, 29.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dug za puteve oko 400 miliona evra
BEOGRAD - Vlada Srbije usvojila je juče odluku o preraspodeli sredstava, prema kojoj je za obilaznicu oko Beograda, umesto dosadašnjih 2,7 milijardi dinara, predviđena 3,1 milijarda dinara. Zbog potrebe da se obilaznica ubrzano gradi, kako bi se što pre rasteretio most Gazela, ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović rekla je da je 400 miliona dinara namenjeno za izmirenje obaveza izvođačima na obilaznici oko Beograda, za već izvršene radove i napomenula da će ta sredstva >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << biti obezbeđena unutrašnjom preraspodelom za projekte NIP-a u ovoj godini.
Inače, ukupni dugovi prema izvođačima za već obavljene radove, kao i po kreditnim obavezama koje je preuzelo javno preduzeće „Putevi Srbije“ krajem jula iznosili su oko 30 milijardi dinara ili blizu 400 miliona evra. Jedan od načina da se putari plate, a što je verovatno u narednom periodu i uslov da završe započete poslove je da „Putevi Srbije“ uzmu dugoročne bankarske kredite, a država preuzme obavezu da vrati ranije odobrene inostrane zajmove za putnu infrastrukturu.
Vlada Srbije već je odobrila tom javnom preduzeću da refinansira polovinu duga prema građevinskim firmama. Prema strategiji vlade od 2008. do 2015. godine, u putnu mrežu Srbije treba da se investira 6,2 milijarde evra ili godišnje 65 milijardi, odnosno 800 miliona evra. Sa sredstvima NIP-a od sedam milijardi dinara, putarine od 17 milijardi, devet od akciza na gorivo, kao i deo iz kredita namaći će se četrdesetak milijardi, pa već ove godine nedostaje oko 25 milijardi dinara ili 300 miliona evra. To ne daje nadu da će putari u narednom periodu biti redovno plaćani.
ČEKA SE REBALANS BUDŽETA
Nacionalni savet za infrastrukturu, koji je zasedao u sredu uveče, saglasio se da se, pri rebalansu budžeta, obezbede sredstva za radove koji su u toku na autoputnom pravcu Koridor 10 i obilaznici oko Beograda. Na sednici, kojoj je prisustvovao i premijer Srbije Mirko Cvetković, odlučeno je da do kraja septembra Savet predloži vladi nacionalni plan za izgradnju kompletnog putnog i železničkog Koridora 10. Savet je informisan da je Vladi Srbije stigla zvanična ponuda konzorcijuma „Alpina-Por“ za sporazumni raskid ugovora o koncesiji Horgoš-Požega. Savet se saglasio da se nastave pregovori o sporazumnom raskidu ovog ugovora i da se mora pronaći najbolje rešenje koje je u interesu Srbije.
Miodrag Zečević, direktor marketinga „Energoprojekt holdinga“, na pitanje koliko jedno preduzeće može da izdrži i čeka da naplati svoje pare, kaže da to zavisi od toga o kojoj firmi je reč. „Dobro i kvalitetno preduzeće može dugo da izdrži, i šest meseci, ali se postavlja pitanje savesnosti upravljanja imovinom akcionara. Mi još nismo naplatili posao urađen pre deceniju i bili smo prinuđeni da tužimo investitora, odnosno državu, i dobili smo pravosnažno rešenje za naplatu 10 miliona evra. Generalno, svi kubure sa naplatom radova, znam i da mnoga građevinska preduzeća duguju ‘Ivanu Milutinoviću-Pimu’“, navodi Zečević i dodaje da je neplaćanje radova najbolji način da se upropasti neki projekat zato što se produžavaju rokovi i rastu troškovi.
Užički „Putevi“ su za poslednja dva meseca imali realizaciju od deset miliona evra, ali su dosada od toga naplatili 80 odsto. Direktor tog preduzeća Milan Bojović nije želeo da kaže da li im država najviše duguje, napominjući da se to odnosi na razne investitore. „Pošto naplata ide jako teško, pogotovo zadnja dva meseca, Skupština Srbije ne funkcioniše i ne mogu da se ratifikuju inostrani krediti, prinuđeni smo da bismo obezbedili sredstva za tekuće poslovanje da uzimamo i bankarske kredite iako su kamate nepovoljne. ‘Putevi’ imaju dosta posla u Crnoj Gori, pa i na taj način naplatom tih poslova premošćavamo sadašnju situaciju“, kaže Bojović. Ovo preduzeće od 10. jula radi i na Koridoru 10, deonicu puta kod Preševa od 11 kilometara. Za izgradnju Koridora potrebna su velika sredstva i putari strahuju da se i tokom radova na tom ključnom putnom pravcu za Srbiju ne desi isto, da građevinske firme kreditiraju radove.
