Izvor: Politika, 25.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dug se sam otplaćuje
Ako sa ušteđenih 10.000 evra uzmete kredit za nekretninu od 50.000 evra, mesečne rate mogu se rentiranjem same otplaćivati
Oni koji su uspeli da uštede ili naslede novac pitaju se kako da ga ulože za budućnost. S početnim kapitalom imaju mogućnost da kupe nekretnine – stan ili lokal koji će izdavati, a šta je od toga isplativije savetuje Petar Grujić, direktor Odeljenja za upravljanje proizvodima Folksbanke
Najpre, prilikom podnošenja zahteva za bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji kredit, vaša banka će uvek procenjivati dva najbitnija kriterijuma: vašu mogućnost vraćanja kredita, odnosno kreditnu sposobnost, koja znači koliku ste ratu po proceni banke i po propisanim parametrima u stanju da vraćate, kao i obezbeđenje koje možete ponuditi (obično hipoteka ili jemstvo)
U zavisnosti od namene kredita (stambeni, kupovina lokala i drugi), od vaše kreditne istorije (da li ste redovno izmirivali svoje obaveze po drugim kreditima), trenutne zaduženosti (da li već imate kreditne obaveze ili ste, pak, možda jemac ili žirant po nekom kreditu), kao i od vašeg odnosa sa bankom (koliko dugo ste klijent, koje poslove obavljate preko nje, kakva su iskustva banke u radu sa vama), banka će procenjivati navedene kriterijume i donositi odluku o tome da li će stupiti u kreditni aranžman sa vama.
Na primer, da imate 10.000 evra i želite da kupite neku nepokretnost.
Prvo što morate da odlučite jeste – da li želite da kupite stan ili nekakav lokal koji planirate da rentirate. Osnovni razlog leži u tome što banka (a ni naš zakon koji reguliše poslovanje banaka) ne tretira isto ove dve vrste nekretnina.
Kod stambenog prostora u mogućnosti ste da više opteretite primanja i da u vašu kreditnu sposobnost uključite još neku osobu s kojom imate zajednički finansijski interes za kupovinu stana (suprugu, verenicu... pa čak i roditelje), dok se kod kupovine poslovnog prostora procenjuje isključivo vaša kreditna sposobnost.
Prihod od ove dve nekretnine je različit, a usled toga i cena, tako da treba dobro otvoriti oči i izračunati za koliko godina će vam se vratiti vaša investicija.
Dajemo primer stambenog kredita sa učešćem, koji je najdostupniji, s obzirom na to da za mogućnost bez učešća i depozita morate imati kao zalog drugu (minimum 30 odsto vredniju) nepokretnost. Neka stan, to jest lokal, vredi 50.000 evra. Vaše minimalno učešće po kreditu bi bilo 5.000 evra (10 odsto) i tada bi vas banka kreditirala sa 45.000 evra (u slučaju kupovine stana mesečna rata bi, recimo, u Folksbanci bila, na 30 godina, 226 evra, indeksirano u francima i vi i vaš sadužnik biste morali da imate neto prihode od 450 evra). Ostalih 5.000 evra (od pretpostavljenih 10.000 koje imate) možete iskoristiti za podmirenje agencijskih troškova, kao i troškova poreza na promet nekretnine. Takođe, u kalkulaciji treba obratiti pažnju i na ostale troškove banke i osiguranja kredita, koji mogu ići i do dodatnih 2.000 evra, ali se obično mogu uključiti u kredit.
Ukoliko pretpostavimo da se jedan takav stan može izdati za nekih 250 evra mesečno, vaša investicija bi samu sebe otplaćivala i posle tridesetak godina vi biste deci ostavili u nasleđe stan, ali ne i dug po njemu.
Kupujete li lokal iste vrednosti, situacija je malo drugačija. Ako je taj isti lokal obezbeđenje (u oba slučaja je pretpostavka da je nekretnina uknjižena), učešće ili depozit morao bi da bude svih 10.000 evra, tako da biste se za prateće troškove praktično morali snalaziti. Vaša rata bi bila 278 evra, a ono što dodatno ograničava ovu kupovinu je činjenica da bi isključivo vaša neto primanja morala da budu minimum 835 evra (ovde nema mogućnosti sadužništva). Imajući u vidu da se, ipak, za lokal vrednosti 50.000 evra može postići mnogo bolja cena prilikom izdavanja (čak i preko 350 evra) i da su prateći troškovi banke dosta niži (oko 1.000 evra), ova investicija dobija na isplativosti.
Logičan zaključak izvucite sami.
Pripremila B. Dumić
[objavljeno: 25.12.2006.]
