Izvor: B92, 29.Feb.2012, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dug raste, Srbija na opasnom putu
Beograd -- Kada država ne može da vraća dugove, mora to da objavi i da s poveriocima ugovori nove uslove, kaže član Fiskalnom saveta dr Vladimir Vučković.
Sve je to, navodi on, praćeno aranžmanom s Međunarodnim monetarnim fondom, a time i uslovljavanjem u oblasti vođenja ekonomske politike.
U određenom smislu, država gubi samostalnost. Stabilizacioni programi po pravilu imaju za posledicu stagnaciju ili mali privredni rast.
"MMF ne dolazi nepozvan već >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kada ga vlada države pozove. To znači da je država već u problemima. MMF jeste ranije i grešio, pošto je propisivao pogrešne recepte u nekim državama, ali se ta loša iskustva prenaglašavaju. U našem slučaju, u prethodnih desetak godina MMF je bio od velike pomoći, imao je korektivnu ulogu i ne može se okriviti za naše propuste. Uvek treba poći od sebe kada se nešto loše dešava" , kaže Vučković.
Vučković objašnjava da je Grčka primer zemlje s velikim problemima i iznuđenim drastičnim rezovima.
"Ona je u suštini već bankrotirala jer nije bila u stanju da sama vraća dugove. Poverioci su pristali na delimični otpis potraživanja i reprogram duga, dobija kredite od MMF-a i EU, ti krediti su uslovljeni – to su sve karakteristike stanja nakon bankrota" , kaže Vučković.
On ističe da će Grčka biti mrcvarena dugi niz godina, pa i decenija. Razmere njenog duga i obaveze koje mora da plaća su toliko velike da se ne vidi izlaz. Oštre mere štednje rezultiraju lošom privrednom aktivnošću i niskim porezima, što stvara pritisak da se još više štedi, i tako ukrug.
"Mislim da će zbog svega toga, a ponajviše zbog socijalnih pritisaka, morati da se izvede nešto radikalnije. Opcije se kreću od većeg otpisa duga pa do izlaska Grčke iz evrozone" , smatra Vučković.
Na pitanje koje bi zemlje uskoro mogao zadestiti grčki scenario Vučković navodi da je spisak dugačak pošto mnogo zemalja ima visok budžetski deficit i javne dugove.
"Najugroženije su države koje imaju loše javne finansije i za koje se zna da neće moći da računaju na veliku regionalnu i međunarodnu pomoć i kreditiranje. Dakle, reč je o malim zemljama koje su izvan regionalnih integracija. To je slučaj i Srbije. Kada investitori procene da je bolje da se povuku iz neke zemlje i da više ne kupuju hartije od vrednosti pomoću kojih se finansira budžet, pa i vraćanje dospelih dugova, tada počinju problemi" , kaže Vučković.
Prema njegovim rečima, put kojim je krenula Srbija je opasan i dodaje da je za 3 godine javni dug uvećan s 30 na 45 odsto bruto domaćeg proizvoda, a ako se ništa ne promeni, u sledeće tri će porasti dodatnih 15 poena i dostižemo mastrihtskih 60 odsto.
Investitori vide da smo mi na tom putu i potrebno je da se prebacimo na drugi kolosek. Tu je potrebno drastično rezanje javnih rashoda, a preduslov za to su reforme administracije, javnih preduzeća, obrazovanja, zdravstva, lokalne samouprave. S druge strane, čeka nas i poreska reforma, u kojoj je važno oporezovati potrošnju a oslobiti proizvodnju. Sledeća vlada je ključna.
