Izvor: B92, 03.Feb.2011, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dug na poček uz pomoć države
Beograd -- Novim zakonom o takozvanom sporazumnom finansijskom restrukturiranju preduzećima će biti omogućeno odlaganje vraćanja dugova.
Usvajanje ovog propisa deo je dogovora sa Međunarodnim monetarnim fondom, a Vlada Republike Srbije trebalo bi do kraja februara da tekst zakona prosledi parlamentu na usvajanje.
Ideja je i da se onim preduzećima koja imaju šansu za opstanak, pruži mogućnost da pre svega reprogramom dugova izađu iz krize.
"Pregovori između >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << banaka kao glavnih poverilaca i dužnika o reprogramu obaveza već postoje u praksi, ali nisu u dovoljnoj meri efikasni", ocenjuje Luka Andrić, savetnik potpredsednika vlade za privredni razvoj i ministra ekonomije i regionalnog razvoja, čije ministarstvo je inače predlagač zakona.
"U praksi je, recimo, problem da se postigne blagovremeni dogovor o restrukturiranju dugova, jer pregovaranje dugo traje. Ideja je da se napravi zakonski okvir koji će biti od pomoći svim učesnicima i kojim će taj proces moći da se ubrza i učini privlačnijim za učesnike i efikasnijim", kaže sagovornik.
Nacrt zakona predviđa ulazak u pregovore na dobrovoljnoj osnovi, a posrednik u pregovaranju biće Privredna komora Srbije. Zainteresovano preduzeće pokrenuće postupak pred PKS, nakon čega se potpisuje ugovor o moratorijumu, bez blokade računa. U slučaju da razgovori propadnu, posle isteka moratorijuma poveriocu ostaje mogućnost da ponovo pokrene blokadu računa dužnika ili da zajam, kao i dosad, naplati preko suda.
"Najčešće se dešavalo da banke blokiraju račune dužnika i da tek onda počnu neki ozbiljni pregovori. U međuvremenu se ili urušava poslovanje dužnika ili se takvo preduzeće praktično tera da posao nastavi nekim drugim kanalima, odnosno preko povezanih lica i paralelnih bankarskih računa", objašnjava Andrić zašto postojeći mehanizam pregovaranja nije dovoljno efikasan.
Nacrt zakona omogućava da neko preduzeće, osim dugova prema bankama, izmiri i dugovanja prema poslovnim partnerima. Ali je osnovni uslov da u pregovorima učestvuju bar dve banke.
Andrić objašnjava da su u najvećem broju slučajeva banke najveći poverioci i bez njihovog aktivnog učešća nema svrhe postizati dogovore sa ostalim poveriocima. Time bi se, dodaje, najveći dugovi regulisali odlaganjem otplate što bi, između ostalog, otvorilo prostor za to preduzeće da u međuvremenu vrati dugove prema poslovnim partnerima, državi ili dobavljačima.
"Zakon sam po sebi ne predviđa nikakve konkretne poreske olakšice dužnicima, kao što je to moglo da se čuje. Predviđeno je u jednom članu da će se posebnim propisima ustanoviti određeni podsticaji", kaže Andrić.
Tako jedan od predloženih podsticaja predviđa da preduzeće koje je uspešno okončalo proces pregovaranja, ne čeka šest meseci da mu se kreditni rejting kod banke poboljša (kako je to trenutno slučaj u skladu sa odgovarajućim odlukama NBS), već će to biti moguće i ranije.
Za bankare bi ovakav potez trebalo da bude podsticajan, jer se prebacivanjem klijenata iz kategorije većeg rizika u manje rizičnu zonu oslobađa dodatni kapital što konkretno znači i mogućnost novog kreditnog plasmana privredi.
Druga podsticajna mera je da firme-dužnici imaju zakonsku mogućnost da od Poreske uprave zatraže značajno odlaganje plaćanja poreza. Tako, prema sadašnjem zakonu, odlaganje plaćanja poreskog duga može da se traži za najviše godinu dana, dok bi novim propisom ta obaveza mogla da se reprogramira i na čak pet godina. Zbog ovakvog podsticaja predlagači zakona već su „popili” kritike, pa se često isticalo kako bi trgovinski lanci koji dobavljačima duguju novac praktično bili nagrađeni odlaganjem plaćanja poreza. Bez obzira na visoke prihode i očigledne mogućnosti da dugove vrate.
"To ne znači da će svaki dužnik automatski dobiti tu privilegiju pa će moći da kasni sa plaćanjem poreza. Tek kada se pregovarački proces sa poveriocima završi i sporazum o reprogramu dugova postigne, stiču se uslovi da se dužnik obrati Poreskoj upravi sa zahtevom za odlaganje plaćanja dugova prema državi, o čemu konačno odlučuje Poreska uprava. Ukoliko se proceni da je preduzeće u mogućnosti da plati porez i bez ovog odlaganja, ili da iz drugih razloga nije opravdano da mu se takav zahtev odobri, neće mu se izaći u susret", objašnjava Andrić kako će biti sprečene zloupotrebe.
