Izvor: Politika, 29.Dec.2011, 00:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dug javnih preduzeća 2,08 milijardi evra

Za samo mesec dana nivo duga javnih preduzeća za koje garantuje država uvećan za 70 miliona evra

Državni dug će tokom cele sledeće godine verovatno biti u crvenom, upozorili su nedavno članovi Fiskalnog saveta. U najgorem slučaju može da dostigne i 55 odsto, iako po zakonu ne bi smeo da bude veći od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda. Javni dug mogao bi da se otme kontroli, ukoliko privredni rast dogodine bude nula, minus u kasi se poveća, a država ništa ne preduzme >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se to smanji, procenjuju čuvari državne kase. Dodatno, zaduživanja mogu da naduvaju i garancije koja država daje javnim i državnim preduzećima.

„Garancije države opravdane su u slučajevima zaduživanja za kapitalne projekte, koji se, po pravilu, sprovode uz učešće i kontrolu međunarodnih finansijskih institucija”, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta. Dodaju i to da zaduživanje javnog preduzeća kod poslovnih banaka za održavanje tekuće likvidnosti nema obeležje razvojnog kredita. Kao primer navode to što je u Predlogu zakona o budžetu za 2012. godinu planirano zaduženje javnog preduzeća „Srbijagas”, a okvirni iznos predviđenih garancija iznosi gotovo 70 milijardi dinara. Pri tom je čak 40 milijardi dinara predviđeno samo za održavanje tekuće likvidnosti preduzeća. Ipak, u Ministarstvu finansija objašnjavaju da je iznos zaduženja „Srbijagasa” za koje država garantuje smanjen na 25 milijardi dinara.

Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”, kaže da ga čudi to što, kako kaže, „gospodi iz Fiskalnog saveta nije jasno zašto se ovo javno preduzeće zadužuje za održavanje tekuće likvidnosti, ako je poznato da je cena gasa neekonomska”.

– Taj iznos garantovanih kredita je ipak znatno smanjen – dodaje Bajatović. – Ali to me ne brine toliko koliko me činjenica da je iznos za kapitalne investicije „Srbijagasa” u budžetu smanjen. Srezana su sredstva namenjena za projekat „Južni tok”, ali su manji iznosi predviđeni i za nastavak gasifikacije i izmeštanje gasovoda – zabrinut je Bajatović.

Ipak, u izveštaju Fiskalnog saveta podseća se da svaka izdata garancija povećava dug države, kako je to definisano Zakonom o budžetskom sistemu. Treba voditi računa i o tome da je vrednost novog duga i garancija jedan od kriterijuma ispunjenja aktuelnog aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom, dodaju.

Da je Fiskalni savet s pravom zabrinut pokazuju podaci o ukupnom iznosu kredita za koje garantuje država. Poslednjeg dana prošlog meseca oni su iznosili 2,08 milijardi evra. Čak 1,07 milijardi evra državnih garancija je aktivirano, što znači da javna preduzeća koja su taj novac pozajmila više nisu u stanju da ga vrate i da taj dug pada na teret poreskih obveznika. Istovremeno, aktivirane garancije ulaze u ukupan iznos javnog duga, čak i po kriterijumu Mastrihta, koji nije toliko konzervativan kao naš Zakon o javnom dugu. Prema podacima Ministarstva finansija javni dug je već dostigao 44,8 odsto, dok je po Mastrihtu (dakle kad se izuzmu neaktivirane garancije) on nešto niži i iznosi 42,2 procenta. Čini se ipak da je tempo rasta garantovanog duga zabrinjavajući. Pre samo mesec dana nivo kredita za koje garantuje država bio je za 70 miliona evra manji.

U Fiskalnom savetu procenjuju da će na kraju 2011. godine javni dug najverovatnije iznad biti granice od 45 odsto i da bi Vlada trebalo da predloži odgovarajuće mere kojima će ovo zaduženje da vrati u zakonske okvire. Napominju, ipak, da će konačnu ocenu o javnom dugu objaviti u februaru sledeće godine.

A. Telesković

----------------------------------------------

Vlada daje garancije za kredite Galenike

Vlada Srbije preuzeće obavezu davanja garancija za dinarske dugoročne kredite farmaceutske kompanije „Galenika“ u iznosu od 70 miliona evra, predviđeno je predlogom zakona o davanju takvih garancija koji je dostavljen Skupštini Srbije po hitnom postupku.

Predlog tog zakona odnosi se na davanje garancija Sosijete ženeral banci i Erste banci (po 10 miliona evra), Unikredit banci (30 miliona evra) i AIK banci (20 miliona evra).

U predlogu zakona, objavljenom na sajtu Skupštine Srbije, piše da će „Galenika“ sredstva ove četiri banke koristiti za refinansiranje postojećih kratkoročnih obaveza.

Navodi se da je ugovorima o kreditu predviđeno da otplata bude u tromesečnim ratama u dinarskoj protivvrednosti, da je period otplate glavnice pet godina, s počekom od dve godine, da postoji pravo prevremene otplate kredita bez plaćanja naknade i da je naknada za odobrenje kredita 0,25 odsto od ukupnog iznosa.

Dodaje se i da je razlog za donošenje ovog zakona po hitnom postupku to što je povlačenje sredstava i izmirenje obaveza „Galenike“ uslovljeno njegovim stupanjem na snagu.

Beta

objavljeno: 29.12.2011.

Nastavak na Politika...

B92: Mršav saldo francuske borbe s dugom