Izvor: S media, 28.Jun.2010, 12:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dug Kragujevca veći od 18 miliona evra
Na ime sedam dugoročnih kredita podignutih u proteklih osam godina grad Kragujevac duguje 18,936 miliona evra ili 108 evra po glavi stanovnika.
Ekonomisti i lokalni čelnici kažu da grad nije prezadužen, da uzimanje novih kredita neće predstavljati ništa alarmantno, posebno ako se imaju u vidu dugoročna investiciona ulaganja u Kragujevcu. Opozicija tvrdi da je grad Kragujevac u velikoj finansijskoj krizi.
Najviše obaveza po osnovu otplate kredita Kragujevac će >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << imati iduće godine, kada će morati da vrati 3.707.679 evra, a najmanje 2017. godine kada na otplatu prispeva 590.687 evra.
U ovoj godini grad mora da vrati 2.175.954 evra, odnosno na mesečnom nivou iz budžeta treba za prispele obaveze izdvojiti po 181.329 evra. Zakon o javnom dugu definiše da glavnica i kamata koja dospevaju ne mogu da budu veći od 15 odsto ukupno ostvarenih prihoda u prethodnoj godini, a prošle godine grad je ostvario priliv od 4,519 milijardi dinara.
Gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović kaže da se u ovoj godini očekuje priliv 60 miliona evra u budžet, „na osnovu čega svako može da proceni da li je grad prezadužen ili ne“.
- Zaduživanja ne bi bilo da prošle godine nisu umanjena transferna sredstva iz republike od 236 miliona dinara, što sa ovogodišnjim umanjenjem iznosi 476 miliona dinara, odnosno oko 5,5 miliona evra - kaže Stevanović.
Opozicija smatra da je grad prezadužen i to potkrepljuje odlukom odbornika od prošle sedmice o novom kratkoročnom zaduživanju od 150 miliona dinara radi obezbeđivanja tekuće likvidnosti. Goran Kovačević, odbornik Srpske napredne stranke, ocenjuje da je grad prezadužen po osnovu dugoročnih kredita, i da je suština problema što su svi krediti uzeti sa deviznom klauzulom. On tvrdi da je grad na kursnim razlikama za sva kreditna zaduženja već izgubio 1,7 miliona evra.
Predsednik Gradskog odbora DS-a Goran Ivanović kaže da formalno pravno grad nije prezadužen, ali da je trebalo doneti jasnije i preciznije objašnjenje zašto je neophodno novo zaduženje.
- Ako je za tekuću likvidnost već sada potrebno dizati kredit, onda to ukazuje na problem punjenja budžeta i pitanje je kako će biti do kraja godine - kaže Ivanović.
Grad je zbog krize i manjeg priliva sredstava izvršio selekciju investicija, pojedine investicije je odložio ili odustao od njih.
- Odustali smo od izgradnje zgrade Hitne pomoći, a prošle godine odustali smo i od izgradnje zatvorenog bazena. Ambulanta 4 trebalo je da se finansira iz sredstava NIP-a jer je raniju zgradu uzela Vlada za potrebe Apelacionog suda, i grad će do nove godine ambulantu otvoriti u zgradi „Vodovoda“ - kaže Stevanović.
Profesor na Ekonomskom fakultetu dr Petar Veselinović kaže da uzimanje novog kredita ne predstavlja ništa alarmantno, posebno ako se imaju u vidu dugoročna investiciona ulaganja u Kragujevcu.
- Jedino ako bi došlo do zaustavljanja dugoročnih investicija poput „Fijata“, „Plaze“ i sličnih investicija, moglo bi da postane problem i zaduženost grada. Mislim da sadašnja lokalna uprava grada ima odličnu strategiju, da je ona dobro osmišljena dugoročno, a tekuće stvari i kredit koji je za likvidnost uzela gradska vlast ne ugrožavaju finansijsku stabilnost - kaže profesor Veselinović.
Najviše sredstava iz kredita koje je grad Kragujevac od 2002. godine podizao namenjeno je za izgradnju sistema za jonizaciju na Gružanskom jezeru i izgradnju Operativno-tehničkog centra „Vodovoda“, i to čak pet miliona evra. Ostali krediti su podizani za izgradnju Šarene pijace, fiskulturnih sala, stambenih objekata naknade za oduzeto zemljište, kupovinu zemljišta od „Zastava vozila“ i „Zastava kamiona“, izgradnju saobraćajnica, vodovodne i kanalizacione mreže.
