Izvor: S media, 15.Dec.2009, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dubai smanjio dug
Emirat Dubai, koji je juče dobio 10 milijardi dolara pomoći od susednog Abu Dabija, tek treba da uveri investitore da će ispuniti sve svoje dužničke obaveze, ističu danas medjunarodni analitičari.
Eksperti navode da je dug kompanija Dubaija koje su pod državnom kontrolom - "DP vorld", "Dubai komeršel operejšens grup" i "Nahil PJSC" - sada smanjen 29 odsto u odnosu na nivo koji je zabeležen pre nego što je taj emirat 25. novembra zatražio od poverilaca odlaganje otplate >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << zajmova.
Agencija za kreditne rejtinge "Standard&Purs" je, medjutim, ukazala da neće automatski popraviti rejtinge pomenutih državnih kompanija koje je snizila posle upućivanja zahteva za odlaganje otplate duga, navodi agencija Blumberg.
Potrebe Dubaija za gotovinom "neće prestati", ukazao je glavni ekonomista "Bank Saudi Fransi" u Rijadu Džon Sfakianikis i dodao da "još uvek ostaje dug koji treba da bude namiren u 2010. i 2011.".
Abu Dabi, glavni grad Ujedinjenih Arapskih Emitarata (UAE) i vlasnik osam odsto svetskih rezervi nafte, obezbedio je 10 milijardi dolara finansijske pomoći Dubaiju, od čega će 4,1 milijarda dolara biti upotrebljena za otplatu islamskih obveznica, poznatih kao sukuk, kompanije "Nahil", podružnice "Dubai vorlda", koje su juče dospele za otplatu.
Ostatak novca će pomoći "Dubai vorldu" da posluje dok ne postigne sporazum sa poveriocima, navedeno je u saopštenju vlade Dubaija.
Najmanje 55 milijardi dolara duga Dubaija i njegovih državnih kompanija stiže za otplatu u sledeće tri godine, ukazao je ekonomista grupacije "Goldman Saks" Ahmet Akarli u onlajn poruci investitorima.
Dubai, drugi po veličini od sedam emirata koji se nalaze u sastavu labave federacije - Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) i njegove državne kompanije pozajmili su do prošle godine najmanje 80 milijardi dolara kako bi realizovali razne projekte i pretvorili taj maleni zalivski emirat u veliki regionalni i globalni turističko - finansijski centar.
Kolaps globalnog kreditnog tržišta doveo je, medjutim, do potonuća cena nekretnina u Dubaiju za 50 odsto, što je podstaklo bojazan da neke od kompanija tog emirata neće biti u stanju da otplate dugove.
Prema podacima Blumberga, kompanija "Nahil" u naredne dve godine treba da otplati 1,73 milijarde dolara duga.
Pomoć koju je Abu Dabi juče najavio za spasavanje kolapsnih kompanija u Dubajiu predstavlja "samo početak sveobuhvatnog procesa namirivanja dugova koji bi mogao uključiti prodaju imovine, restrukturisanje dugova i likvidaciju nesolventnih kompanija", ukazao je Akarli i dodao da je "jasno da će biti potrebna i dodatna pomoć UAE".
"Dubai vorld" je 1. decembra zatražio restrukturisanje 26 milijardi dolara duga, ali bi ukupna suma za restrukturisanje dugovanja bi mogla biti gotovo udvostručena, na 46,7 milijardi dolara, ako još neke kompanije u Dubaiju zatraže pomoć, ukazala je kompanija "Morgan Stenli".
Još jedna državna firma, "Dubai holding", mogla bi se, naime, pridružiti "Dubai vorldu" u zahtevu za restrukturisanju svog visokog duga.
Prema proceni "Goldman Saksa", "Dubai vorld" ima oko 40 milijardi dolara duga, od čega oko osam milijardi dospeva za otplatu 2010, a 12 milijardi dolara 2011. i pet milijardi dolara u toku 2012. godine.
Dužnička kriza u Dubajiu koja je buknula svom silinom početkom ovog meseca izazvala je potres i na svetskom finansijskom tržištu, a trgovci na vodećim berzama akcija su odmah reagovali obaranjem vrednosti akcija mnogih kompanija, pre svega banaka i drugih finansijskih organizacija.
Zaadnopevropski eksperti su ocenili, prema informacijama koje je početkom decembra prenela agencija Rojters, a kasnije i štampa u Londonu, da zbog finansijske krize u Dubaiju najviše mogu stradati britanske banke, jer su navodno "najviše involvirane u velike investicione projekte na teritoriji finansijski oslabljenog emirata".
Kasnije se, medjitim, saznalo da i vodeće američke banke takodje imaju razgranate poslove u Dubaiju, a berzanski stručnjaci su nakon toga ocenili da će potres na finansijskim tržištima, izazvan dužničkom krizom u tom emiratu, ipak biti kratkotrajan i ograničnog obima.
Tržište akcija u Dubjaji je, inače, juče na vest o finansijskoj pomoći koju će ugroženim kompanijama ukazati susedni Abu Dabi reagovalo najvećim jačanjem za 14 meseci, a ta novost je uticala i na rast cena deonica u Aziji i SAD.
Finansijski eksperti i funkcioneri u regionu Zaliva i šire su odmah izrazili vlastiti optimizam i ponovili ranije izrečeno uverenje da se dužnički problemi Dubaija neće preneti na druga tržišta u naglom usponu.
