Izvor: S media, 23.Mar.2011, 12:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državu čekaju kamate od milijardu evra
Država će ove i naredne tri godine samo za kamate na uzete kredite morati da plati više od milijardu evra.
Izvori zaduženja su različiti, ali su obaveze nesporne. Novac je pozajmljivan od međunarodnih finansijskih institucija, drugih država, komercijalnih banaka i kroz izdavanje vrednosnih hartija.
Narodna banka Srbije ima preciznu evidenciju kredita uzetih od MMF, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Evropske investicione banke >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << (EIB) i drugih kreditora.
Ministarstvo finansija je zaduženo za vođenje podataka o parama koje se uzimaju od komercijalnih banaka i kroz hartije od vrednosti. Sve skupa, prošle godine je za kamate, bez glavnice, isplaćeno oko 220 miliona evra. Osim što je „dug loš drug“, cena novca koji je zajmljen uopšte nije niska.
Zaključno sa 2014. trebalo bi da svake godine po raznim osnovama platimo korišćenje tuđeg novca oko 300 miliona evra. Tokom 2010. država se u inostranstvu zaduživala najčešće po promenljivim kamatnim stopama (euribor, libor).
– Najniža kamatna stopa od 0,20 odsto odnosila se na kredit Vlade Francuske za finansiranje projekta infrastrukture geoprostornih podataka, dok su se kamatne stope za kredite međunarodnih finansijskih institucija kretale u rasponu od 1,68 do 4,41 procenat. Preostali iznos kredita država je zaključila sa stranim komercijalnim bankama i finansijskim institucijama radi finansiranja budžetskih potreba sa kamatnim stopama koje su se kretale u rasponu od 4,25 do 6,07 odsto – predočavaju „Blicu“ podatke kojima se raspolaže u NBS.
Najveći deo kredita dobijen od međunarodnih finansijskih institucija i stranih vlada namenjen je za finansiranje infrastrukture, obrazovanja, istraživanja i razvoja javnog sektora. To je bolja varijanta nego da je sve otišlo u potrošnju, što je najčešći slučaj sa trošenjem novca iz budžeta.
– Oslanjanje na strane kredite dosta podseća na korišćenje dopinga kod sportista. Naime, ako neki sportista, umesto intenzivnog i napornog treninga sve više koristi doping sredstva, njegova sposobnost u takmičenju biće privremeno povećana, ali će vremenom naglo pasti, a posledice po njegov organizam biće vrlo neprijatne – objašnjava ekonomista dr Mlađen Kovačević.
(Blic foto:Blic)
