Izvor: Blic, Beta, 03.Okt.2009, 06:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državni filter za „Fertil“?
Potezima Ministarstva poljoprivrede preduzeće „Fertil" iz Bačke Palanke, koja je u sastavu „Viktorija grupe", stavljeno je u privilegovan, praktično monopolski položaj. Ovo je suština priče koju je prošle nedelje u redakciji „Novca" ispričao jedan (mali) trgovac veštačkim đubrivima iz Subotice.
Povod za to bili su tekstovi koje je „Novac" prethodno objavio; najpre autorski, Gorana Živkova, bivšeg ministra poljoprivrede, a onda intervju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa direktorom „Viktorija grupe" Nikolom Vujačićem. Iako je novinaru pokazao pisma koja je poslao i premijeru Cvetkoviću (i dobio odgovor da je „prosleđeno tamo gde treba") i predsedniku Tadiću, te predsednici Komisije za zaštitu konkurencije, Dijani Marković Bajalović, naš sagovornik ipak nije želeo da mu se objavi ime. A mi smo ipak odlučili da njegovu priču, u osnovnim crtama, objavimo.
Dok je u svetu pravilo da se poljoprivrednicima dozvoli da sami odluče koje će đubrivo da kupe i od koga (a država im kasnije refundira određeni procenat), u Srbiji od prošle godine o tome odlučuje Ministarstvo poljoprivrede.
Ministarstvo je ove godine raspisalo javni poziv za tender za nabavku 100.000 tona veštačkog đubriva za potrebe jesenje setve pa bi pobednika na tenderu država regresirala sa 10.000 dinara po toni. Tako je regresirano đubrivo koje se prodavalo preko Produktne berze u Novom Sadu, bilo jeftinije po toni za 10.000 dinara, odnosno umanjena mu je tržišna cena za 30 odsto. Najbolje plasirani proizvođač je ove, kao i prošle godine, „Fertil" iz Bačke Palanke, član „Viktorija grupe", koji je regresiran za čak 80.000 tona đubriva. Preostalih 20.000 tona je podeljeno na nekoliko manjih proizvođača. Ostali proizvođači, kojima deo ovog kolača nije dostupan, strahuju da neće prodati ni kilogram, jer tih 100.000 tona đubriva taman pokriva ukupne potrebe tržišta. U dve nedelje je prodato svih 100.000 tona.
A zašto mnogi nisu učestvovali na tenderu? „Uslovi konkursa su i prošle i ove godine bili takvi da ih je mogao zadovoljiti samo neko ko je za njih znao i unapred se pripremio. Prvo je trebalo imati na lageru veliku količinu đubriva, kao i više utovarnih mesta. Drugo, imali smo šest radnih dana da prikupimo potrebnu dokumentaciju. Samo obezbediti bankarsku garanciju na minimum 500 miliona dinara u roku od nekoliko dana je nemoguća misija za svakog ko se nije odavno za to spremao. To je država morala znati kada je raspisala tender. Mi sitni nismo imali nikakvu šansu", priča sagovornik „Novca".
Mnogi učesnici ovog tržišta su se pobunili još prošle godine. Tada je raspisan tender za 50.000 tona đubriva, uz subvenciju od 20.000 dinara po toni. To je pokrilo otprilike polovinu ukupnih potreba tržišta. Na pritužbe drugih snabdevača iz Ministarstva, tj. direktno ministra, tada je stigao odgovor da je u pitanju ad hoc intervencija koja se neće ubuduće ponavljati. Ali se „intervencija" ponovila i ove godine i u još većem obimu.
Nezadovoljni pretendenti na ovaj posao obratili su se Komisiji za zaštitu konkurencije, smatrajući da je tender namešten, da postoji monopol na tržištu i da je samim tim prekršen zakon. Ali, prema rečima našeg sagovornika, Komisija je smatrala da ne postoji pravni osnov za pokretanje postupka protiv Ministarstva poljoprivrede. S druge strane, Komisija se nije bavila spornim uslovima tendera, jer to nije u njenoj nadležnosti.
Ključno pitanje jeste, kaže naš sagovornik, zašto Ministarstvo poljoprivrede nije podsticajna sredstva davalo direktno poljoprivrednicima kao ranije? Tako bi oni sami odlučili od koga će kupiti mineralno đubrivo, a ne bi bili upućeni na jednog povlašćenog proizvođača.
